Гдјено синоћ на конаку бјесмо,
Господску ти вечер' вечерасмо!
Лијепу ти дјевојку видјесмо!
За главом јој од бисера лале.
Ја јој дадох коња провађати, 5
Она коњу тихо говораше:
„Ој дорате гриве позлаћене!
„Је ли ти се господар женио?"
Коњиц њојзи вриском одговара:
„Ој Бога ми, лијепа дјевојко! 10
„Није ми се господар женио,
„Него мисли тобом о јесени,
„О јесени, која прва дође."
Тад' дјевојка дору говораше:
„Да ја знадем да је то истина 15
„Ја бих моје павте расковала,
„Па бих твоју узду оковала,
„У чисто бих сребро оковала,
„А ђерданом мојим позлатила."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 314-315.
