„Ој, дјевојко. да се не варамо,
„’Ђе речемо, да се састанемо.
„Ил’ код моје, ил’ код твоје мајке,
„Ал’ у селу код л’јепе дјевојке;
„Пред народом ил’ пред говедије; 5
„Ил’ у гори под јелом зеленом.
„Ако’ни ту, дико, не моремо,
„Имаш башчу, ја имам ливаду.
„Ја ћу доћи ливаду обићи,
„А ти дођи ружмаре тргати — 10
„Онђе ћемо јаде дијелити,
„Да видимо ком ће жао бити.“
Обрекоше па се састадоше,
Баш у гори под јелом зеленом.
Дјевојци је мало жао било; 15
Младо момче сузама омаче.
Момче оде долом плакајући,
А дјевојка брдом пјевајући,
Пјевајући — јунака кунући:
„Ој, јуначе, грдни’ допо рана, 20
„Ни од пушке, ни од сабље бритке,
„Ни од ножа, најмањег оружја,
„Већ од бјела дјевојачког зуба.“
