Душан Силни/12

Душан Силни
Писац: Милорад Поповић Шапчанин
ПОЈАВА 3

ПОЈАВА 3
ЈЕЛЕНА, АЛТОМАН, БРАНКО МЛАДЕНОВИЋ, БРАНКО РАСИСАЛИЋ, ВОЈИСЛАВ ВОЈИНОВИЋ ушавши поклоне се и стану према краљици.

ЈЕЛЕНА (Одмах одлучним тоном):
Желели сте говорити с краљицом — дакле!
БРАНКО МЛАДЕНОВИЋ:
Дођосмо, превисока госпоћо краљице, с једном препонизном молбом.
ЈЕЛЕНА:
Саслушаћемо је.
АЛТОМАН:
Тиче се престола.
ЈЕЛЕНА:
Тако?
БРАНКО РАСИСАЛИЋ:
Круне.
ЈЕЛЕНА:
Наше краљевске круне?
БРАНКО МЛАДЕНОВИЋ:
За коју живимо...
ВОЈИСЛАВ ВОЈИНОВИЋ:
За коју ћемо погинути.
ЈЕЛЕНА:
О чему никад нисмо ни посумњали!
АЛТОМАН:
Па се договорисмо и доћосмо до тебе, узвишена краљице, да те замолимо да не даш никоме за нашег живота...
БРАНКО МЛАДЕНОВИЋ (Пресече га):
Титрати се круном.
ЈЕЛЕНА (Мрко):
Титрати? Ко се усуђује и изустити само таку неподобну реч, кад се помене круна?
АЛТОМАН:
Прости светла краљице... али и ми лакомислених људи, без мудрости, можда и без дола чистоте у срцу...
ЈЕЛЕНА:
Добро — и таки људи?
АЛТОМАН:
Дозвољавају себи непромишљене игре, из рачуна, који не казују, а који се дају с мало размишљања извести...
БРАНКО МЛАДЕНОВИЋ (Нагао, пресече га):
Једном речи: Хоће да баце свету краљевску круну наших предака, па да је замене круном грчком, коју они називају царском.
ЈЕЛЕНА:
Но (Мало опорије) па зар царска круна иије света?
БРАНКО МЛАДЕНОВИЋ:
За нас не?
ЈЕЛЕНА (Оштро):
Ко се усуђује изустити тако нечувену дрскост?
АЛТОМАН:
Извини, краљице, није мишљено као што је речено. Изволите милостива погледати на ово питање мало блажим оком: реч је о императорству.
ЈЕЛЕНА (Одлучно):
Јест, решили смо се с краљем приммти царску круну.
АЛТОМАН:
Што нам је на сабору свечано и објављено. Па мислимо, па страхујемо, управо сва српска властела...
БРАНКО РАСИСАЛИЋ:
Осим господина жупана Вратка...
АЛТОМАН:
Усуђујемо се мислити: да би господин краљ одгодио овај велики чин...
ЈЕЛЕНА (Гневно):
Та то је издајство!
АЛТОМАН:
Не превисока госпођа Краљице, то је верност и послушност што искрено излази пред владарку, да нас заступи код господина краља.
ЈЕЛЕНА (Јетко смејући се):
Ја да вас заступам, ја, вас, код краља? (Гневно ходи).
АЛТОМАН:
Онда нам остаје да идемо сами и да пред њега клекнемо.
ЈЕЛЕНА:
Приступ краљу забрањује вам се — удаљите се!
СВИ:
Милост, краљице!
ЈЕЛЕНА (Јетко се смеје):
И ово су саветници круне!
АЛТОМАН:
Не саветници, превисока госпођа; молиоци, бсзвласни отроци, који желе хранити част престола, који му желе темељитости и збиље?
ЈЕЛЕНА (С ироничним пребацивањем):
И ви уображавате да имате збиље и чврстине?
АЛТОМАН:
Не... али је Бог одредио пут којим плодови сазревају... а тако велик рад, као што је царска круна...
ЈЕЛЕНА:
Доста!...
АЛТОМАН:
Дозволите: прво корен, па дебло, па поуздане гране, па густо и свеже лисје...
ЈЕЛЕНА (Нестрпљиво):
Па цвет, па род... говорите само!
АЛТОМАН:
С вашим милостивим дозвољењем, превисока госпођо краљице...
ЈЕЛЕНА (Нагло):
Па какве свезе има све то с проглашењем царства?
БРАНКО МЛАДЕНОВИЋ:
Има те: најпре покрити Босну, очистити Подунавље и Мачву од Угара...
АЛТОМАН:
Утврдити краљеву власт у Приморју, ограничити Сасе и Латине...
БРАНКО РАСИСАЛИЋ:
Не дати тим пургарима и боргезанима да преко которскога бискупа увлаче папиштанце...
ВОЈИСЛАВ ВОЈИНОВИЋ:
Још мало, па ће овамо преселити цео Рим!
ЈЕЛЕНА (Лупне ногом. Гневно):
Ни реч више, ви размажена и изопачена српска господо! (Они покушавају да је ублаже). Рекох ни реч!... Имате право... пренаглили смо... најпре је требало очистити околину двора од таких усијаних и бунтовних глава, па онда приступити ка великом делу. Али, што је пропуштено, на реду је да се журно поправи! (Покаже им руком да се удаље. Они оду.) Нечувена дрскост! (Појави се пријавник Германац.) Очекујемо господина Кесара с господом. (Кад господа улазе, она гневно ходи, а за тим се нагло устави и погледа оштро.)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.