Дрекаловић Лале и Прентушић Вук
0001 Полећела два галића врана
0002 Од Рикавца, од Кучке планине,
0003 Лете тице нз Куче камене,
0004 На дворове војводе Дрекала.
0005 Од двора их нико не видио,
0006 Но их виђе Дрекалова љуба,
0007 А тицама млада бесједила:
0008 „А, за Бога, два галића врана,
0009 Отклен сте јутрос доранили?
0010 Јесте откуд од Кучке планине?
0011 Јесте ли виђели војводу Дрекала
0012 И његова Лала и Ћирака?”
0013 Један граче, а други проговара:
0014 „Чујеш ли ме, војводина љубо,
0015 Бисмо ради добре ласе казат’,
0016 Ма нећемо, но што је истина:
0017 Синоић јесу здраво омркнули,
0018 А јутрос им удрише Клименте,
0019 Проклети Прентушићу Вуче,
0020 Посјекоше војводу Дрекала
0021 И Ћирака, сина његовога,
0022 А Лала су ране допануле;
0023 И плијенише овце свеколике.
0024 Но га зове Дрекаловић Лале,
0025 Зове Лале Клименту Прентушића Вука:
0026 „Да буд ли се с Кучем заратисте,
0027 Да што кћесте с варошем Подгорицом,
0028 Ту су бега Лисичића овце!”
0029 Ного Вуче Лалу проговара:
0030 „Ходи, Лале, у бијеле овце
0031 Да избачиш бјелег Лисичића,
0032 Животу ти божу вјеру дајем!”
0033 Скочи Лале, уљезе у овце,
0034 Ђе гођ нађе овце по бјелегу,
0035 Избачи стотину оваца,
0036 Зами их у Куче камене.
0037 Од ранах лежа пет неђељах,
0038 Тек се диже, те је књигу направио,
0039 У Клименте је оправио Вуку:
0040 „Море, чу ли, Прентушића Вуче,
0041 Посјече ми и брата и оца,
0042 Ма си мене добро учинио,
0043 Не даде ме посјећ’ Климентама,
0044 Но ходи, Вуче, да смо пријатељи,
0045 Да ми подаш кћерцу за љубовцу!”
0046 То је Вуку тврдо мило било,
0047 Углавише свадбу и сватове.
0048 Лале силне свате покупио,
0049 Поведе свате у Клименте,
0050 Ер их добро бјеху дочекали,
0051 Дадоше им даре и ђевојку,
0052 Ојдоше у Куче камене.
0053 Оно стаде доба за годину,
0054 Својој љуби Лале говорио:
0055 „Чујеш ли ме, моја вјерна љубо,
0056 Тебе Кучи зову безродница
0057 Ђе ти од рода нитко не докоди!”
0058 Но младу изједе срамота,
0059 Ситну је књигу накитила,
0060 Бабу је бјеше оправила:
0061 „Брже, бабо, кћери у походе
0062 И доведи тридес’ Клименатах,
0063 Ер ме зову Кучи безродница!”
0064 Како Вука књига допанула,
0065 Окупи тридес’ Клименатах,
0066 Поведе их Лалу на дворове.
0067 Кад му дође пред бијелу кулу,
0068 Ту велики шамлак учињеше
0069 Да виде Кучи витезови
0070 Каква је у Лала тазбина,
0071 Која му је бапка изгубила.
0072 Димно Лале дочека Клименте,
0073 Па поспаше тридес’ Климената.
0074 Таде скочи Дрекаловић Лале,
0075 Педесет Кучах покупио,
0076 Посјече тридес’ Климената.
0077 Кад сјутра дан и зора дође,
0078 Лалева је љуба уранила,
0079 Те уљезе браћи у одају,
0080 Ал’ их у крв до кољенах нађе,
0081 Закука како кукавица.
0082 Но ју Лале ријеч проговара:
0083 „А, не кука’, моја вјерна љуба,
0084 За то ћемо ласно учињети,
0085 Није тебе више мимо мене:
0086 Баба твојега за баба мојега,
0087 Брата твојега за брата мога,
0088 А Клименте за Куче остале!”
0089 То је било кад се чинило.
