Драги и недраги

Коњ зеленко росну траву пасе,

за час пасе, за два прислушкује

где девојка своју мајку моли:

- Не дај мене, мајко, за недрага!

Волим с драгим по гори `одити,

глог зобати, с листа воду пити,

студен камен под главу метати,

нег` с недрагим по двору шетати,

шећер јести, у свили спавати.

, , ,