Драгачевски епитафи: Балкански ратови (1912-1913)

Драгачевски епитафи: Балкански ратови (1912-1913) су документарна сведочанства преписана са крајпуташа и старих надгробних споменика Драгачева.

Споменик Радојици М. Плазинићу (†1912) (Губеревци – Плазине)

Овај спомен са неколко реди

ко прочита за Србина вреди

РАДОЈИЦУ М. ПЛАЗИНИЋА

из Губереваца.

Поживи 22. г. своје младости

као момак и војник – X ог пука

1. чете II бата. I – позива

Умро у Драчу ратујући са турцима

12-јула-1912.

Бог да му душу опрости

нек’ му мирно почивају кости

Овај спомен сподиже Му брат Тијосав

сна Милостина и синовци

Споменик Вучку В. Радоњићу (†1912) (Турица – Маџарско гробље)

Овај спомен што код брата стоји

саслушајте ви другови моји

прочитајте неколико реди

за Србина сваког много вреди

То је спомен дичног младића

храброг ратника

ВУЧКА В. РАДОЊИЋА

из Турице.

Рођен 1890 год.

Бивши воиник Комитске чете

10. кадровачки пук.

Погину 10. IX 1912. год. у Косову.

Слава му

Споменик Матији Илићу (†1912) (Пшаник – крај пута)

Овај споменик

показује храброг војника

МАТИЈА ИЛИЋА

из овог села Пшаника

који поживи 26 Год.

а за веру и отаџбину

јуначки борећи се противу Турака

погибе у Арбанији код Љум Куле

3. новембра 1912. Г.

Слава му и Бог да му душу опрости

Овај му споменик подигоше

свом једином сину

његови родитељи отац и мајка

Споменик Микаилу Стевановићу (†1912) (Осоница – Селиште, изнад гробља)

Спомен

МИКАИЛА СТЕВАНОВИЋА

који поживи 26. Год.

а погибе 26-ог новембра 1912 год.

код Љум-куле борећи се са турцима

са српску слободу и Отаџбину

Бог да му душу прости

Овај спомен подигошему

отац Влајко и мајка Спасенија

брат Миленко и кћи Десанка

Споменик браћи Јањић – Новаку (†1912), Стојадину (†1918) и Јовану (†1916) (Трешњевица)

Три рођена брата:

НОВАК, СТОЈАДИН и ЈОВАН

дични синови Тома Јањића из Трешњевице.

И то

НОВАК

војник 3 чете, I Батаљона, 10 пука I позива

погинуо у борби са Бугарима и Арнаутима

6 децембра 1912 године у Тирани

у својој 23 години.

СТОЈАДИН

војник 3 чете, 2 батаљона II пука I позива,

од добивених рана у борби

на Солунском фронту

умро је 23 октобра 1918 године

у Косовској Митровици

у својој 23 години.

ЈОВАН

војник II митраљеског одељења,

24 пука I позива, погибе у борби са Немцима

14 октобра 1916 године код Веле-Села

у својој 21 години...

Споменик Милану Матовићу (†1912) (Живица – Љута крушка)

Овде овај спомен стоји

нека чита ко ратника воли

МИЛАН МАТОВИЋ

из Живице

војник 1. чете 2 бат. 5 пука

пож. 23 год.

Погибе турског рата

у Албанији 1912. Г.

Бог даму душу прости

Спомен му подиже зет

Воимир Брановић из Живице

и Љубица

Споменик Петру Јелушићу (†1913) (Граб, крај пута Гуча-Чачак)

ПЕТАР ЈЕЛУШИЋ

приђи ближе мили српски роде

не пожали труда свога

што ћеш стати

овај тужни спомен прочитати

ПЕТРА ЈЕЛУШИЋА из Граба

доброг и поштеног грађанина

који је изучио 4 разреда ос. Школе

и 6 разреда гимназије...

ратовао је као коморџија I чете

I батаљона X пука I позива народне војске

који поживи 38. г.

А умрије у Тиранима

19. јан. 1913. г.

и остави 2 мушка и 5 женске

децембар

Овај споменик подигоше синови

Милован и Милоје

и супруга Станојка

Споменик браћи Кнежевић – Раденку (†1915) и Танасију (†1913) (Властељице – Кнежевићи)

Ратници РАДЕНКО И ТАНАСИЈЕ

браћа Кнежевићи из Властељица

који у балканском и светском рату

за слободу и уједињење отаџбине

живот дадоше

Благодарни потомци подижу овај спомен…

за покој њихових душа. Слава им

За вечити спомен како треба

отаџбину чувати и бранити.

Бог да им душу прости.

РАДЕНКО

као војник II позива

рањен и умре у војној болници у Ужицу

14.марта 1915. год. и тамо је и сарањен

ТАНАСИЈЕ у борби са Бугарима

погибе на Дренку 18. јануара 1913. год.

и тамо је и сарањен

Овај спомен подигоше

синови Владимир и Андрија

своме оцу Танасију и Стрицу Раденку.

Споменик Милутину Ковачевићу (†1913) (Дучаловићи – Подовчарско гробље)

Приђите роде те прочитајте

овај тужни и жалосни спомен

Свенуло је мирисаво цвеће

које никад расцветати неће

МИЛУТИН КОВАЧЕВИЋ

вој. стал. кадра стајаће војске

син Давида и Станице Ковачевић

из Дучаловића

Милутин ожени се

и поживи са Ангелином 5. м.

Срез Драгачевски окр. Чачански

који ратујући са Турцима 1912.год.

разболе се и умре 21. марта 1913. г.

у Тиранама на Јадранском мору.

Живио је 23 године.

Овај спомен подигоше

његови ожалошћени родитељи

отац Давид и мајка Станија

Споменик Милутину М. Стевановићу (†1913) (Лис – Лазовићи)

Овде почива тело мога доброг брата

МИЛУТИНА М. СТЕВАНОВО[вића]

пука I позива погинуо у борби са Бугарима

и Арнаутима 6 децембра

са непријатељом у рату 1913. Год.

испустио своју племениту душу

27. марта у Везировићима

и пренето му тело овде

где је сарањено у 25. г. свог века.

Слава му

Овај спомен подигошему

Отац Милан брат Стеван и синовци

написо Стеван и Васо

Јевтовићи из Ариља

Споменик Чедомиру Недовићу (†1913) (Ртари)

РАТНИК

ЧЕДОМИР син Матије Недовића

који поживе 21 годину младости своје

као штабски трубач II пољске дивизије

у несретном рату са Бугарима

од страшне болести умре код Параћина

где је и сахрањен 16. јуна 1913. године

Споменик Тикомиру Јовичићу (†1913) (Граб, крај пута Гуча-Чачак)

Ој, Србине, брате

и Српкиње миле сеје

приђи ближе те прочитај

овај тужни спомен који показује

краброг српског војника и јунака

ТИКОМИРА ЈОВИЧИЋА

из Граба

који у 27 години свога живота

јуначки борећи се са Турцима 1912. г.

и са Бугарима 1913. год.

славно погибе од крволочних Бугара

на Дренку 18. јуна 1913. год.

и ту својим јуначким костима

постави границу

Велике Србије и Македоније.

Вечни му помен и слава

Покојни Тикомир осто сироче

без оца у 6 год. јединац био

и одрастао код својих стричева.

Изучи основну школу Тијањску

Бог да му душу прости

По смрти своје остави за навек

уцвељену супругу Анку

и три нејака сина

Живан од 7 г.

Драгољуб од 5 г.

Стојан од по Г.

који му овај спомен подигоше

Споменик Милану Бабићу (†1913) (Крај пута Гуча-Вича)

Ој шарени спомене ладни камене

који сваком срце храбриш

што овде показујеш дична Срба и ратника

МИЛАНА БАБИЋА из Виче

Војника I позива II чете I батаљона

X пешадијског пука

који за отаџбину борећисе са Турцима

а у исто време с Бугарима ратујући

погибе од непријатељских куршума

на Дријенку 18 јуна 1913 год.

у најлепше доба младости своје

у 25. год...

Споменици Матијашевићима – Милији (†1913) и Гвоздену (†1912) (Ђераћ)

Спомен овај показује имена дичне младости

а њиховим родитељима превелике жалости.

два рођака. од два брата деца

по једног сина имадоше и у војску иг опремише

МИЛИЈА

син Влаисава и Миље Матијашевић из Ђераћа

војник... храбро борећи се против Бугара

разболеосе у Бугарској, на Црном вру

умро 28 јуна 1913 Год. и тамо сакрањен

Бог да му душу прости

Овај споменик подигоше сину Милији

и човеку Влаисав Милева и жена...

(Споменик је спојен са следећим)

Овај спомен показује име дична младића

храброг ратоборца ра. бо.

ГВОЗДЕНА

сина Недељка и Јоване Матијашевића из Ђераћа

наш мили син Гвозден поживио је 21 год.

бивши активан војник 4 чете 1. бат. 10. пешадијског пука

а учесник ратова. јуначки гонио Турке...

тамо му сарањено тело 21. новембра у 1912 год.

Бог да му душу опрости

Овај му спомен подиже његов отац Недељко

и стрина Милева...

Споменик Тикомиру Варагићу (†1913) (Лапидаријум у Гучи)

Овај споменик показује храброг војника

ТИКОМИРА ВАРАГИЋА

житеља овог села Криваче

и бившег ратоборца

у Српско Турском и Бугарском рату,

у 1912 и 13 години,

који честно поживи 25. год.

А погибе од Бугара,

јуначки борећи се

на положају Мали Говедарник

7. јула 1913. г.

Славаму.

Бог да му душу опрости.

Овај споменик сподигоше

његова благодарна браћа

Милоје и Јездимир

и верна му супруга Милојка

Градио и писао:

Игњат Спасојевић Пшаник

Споменик Алекси Анђелићу (†1913) (Гуча – Анђелићи)

Овај знак показује

доброг Војника и ратника

АЛЕКСА

син Ранисава и Петрије Анђелић

из Гуче,

часно поживио 25. г

у борби на дренку

борећи се с бугарима

погибе и тамо је сарањен

7. августа 1913. год.

Бог да му душу прости

Овај спомен подигоше

син Петроније и унук Стеван

Споменик Милошу Зечевићу (†1913) (Крај пута Белица-Горачићи)

Сунце јарко не сијаш једнако

свима сијаш а мени помрча

МИЛОШУ ЗЕЧЕВИЋУ из Гуче

као крабром војнику

и који борећисе са арнаутима

за отаџбину српску

и погибе на Бисјату 1913 год.

младости своје 25 год.

Бог да му душу прости

Милош је сарањен где је и погинуо

Овај споменик подигоше

брат Крста и мајка Анђелија

Споменик Милутину Гавриловићу (†1913) (Крај пута Тијање-Зеоке)

Овај споменик показује нашег брата

МИЛУТИНА ГАВРИЛОВИЋА из Тијања

бившег храброг војника 4 чете 1 батаљона

10 пешадијског пука сталног кадра

који ратова против Турака 1912. год.

Погину за добро отаџбине

у борби против Арнаута

у селу Васјату у Арбанији

13 септембра 1913 г.

у 21 години своје младости

Бог да га прости

Спомен му подигоше:

брат Миљко; жена Драгојла;

син Драгиша и кћер Десанка

у 1921 г.

Писа Ђорђе В. Митровић 16-9-[1]921 г.

Споменик Александру В. Новитовићу (†1913) (Трешњевица)

АЛЕКСАНДАР В. НОВИТОВИЋ

из Трешњевице

7 јула 1913 г. погинуо је

храбро борећи се са Бугарима

на положају „Грамада“ – Власина

у 26 год. Своје младости;

А као војник 3. ч. I б. X-ог пука I позива.

После три месеца његово је тело

пренето са положаја и 12 октомбра

овде сахрањено.

Бог да му душу прости. Слава му...

Споменик Витомиру Ристићу (†1913) (Пшаник – крај пута)

Ево спомена од камена

ради вечног успомена

који преставља храброг јунака

дичног Срба

III чете I бат. 5. прекобројног пука

ВИТОМИРА РИСТИЋА из Пшаника

који храбро погибе на Власини

1913. Год.

Бог да га прости

Спомен подиже жена Зорка

и мали син Милутин

за знак гроба док је Српског рода

Споменик браћи Вукосављевић – Периши (†1915), Миловану (†1913) и Велимиру (†191?) (Гуча – Гротница)

За вечну успомену

и никад не прежаљениг

моја три сина у рату изгинули

ПЕРИША од 25. г.

МИЛОВАН од 21 г. и

ВЕЛИМИР од 21 г.

синови пок Јована и Крстине вукосављевића.

ПЕРИША

је као војни обвезник ступијо у овај европски рат

у I чету I батаљона V пук коњ. дивизије I позива

до евакуације Србије. При оступању наше војске

умре 5. марта 1915 Г. у нишкој болници

и тамо је сарањен код цркве

МИЛОВАН

као регрут ступијо је на браник отаџбине

у српско-турски - и бугарски рат

као обвезник III чете I батал. X пука

на Коритнику погинуо је септембра 1913.Г.

ВЕЛИМИР

као регрут у овом европском рату

IV чета I Бат, XI пука погибе код... (оштећено)

Крстина овај биљег

подиже синовима и себе за живота

са унуком Крстом Вукосављевићем

Споменик Јелисију Плазинићу (†1913) (Губеревци – Плазине)

ЈЕЛИСИЈЕ

син Миљка Плазинића

из Губереваца

поживи 40 г.

умро у Скопљу 1913.г.

Усл. рат. напора

Бог да му душу прости

Спомен му подиже наследник

Споменик Симеуну Тадићу (†1913) (Доњи Дубац – Тадића брдо)

Овај спомен показује крабр: ратника

СИМЕУНА ТАДИЋА

из Д. Дуб. рођен 93 г. ступијо у рат. 1913 Г.

борећисе за слободу

као регреут. путујући преко мора

извештаја нема.

И бог даму душу прости где је даје

Спомен му сподиже брат Милош

Споменик Миладину Тадићу (†1915) (Доњи Дубац – Дубравица)

Овде је сарањен

МИЛАДИН ТАДИЋ из Д. Дупца

поживи 25. г.

и учествоваоје у рату 1912 и 1913 г.

рањен на Дренку

дође кући и умре 6. априла 1915. г.

Бог да му душу прости

Спомен му сподиже брат Јеленко

и синовци Миломир и Добривоје

Споменик Благоју Кастратовићу (†1914) (Горачићи – Јоровићи)

Овде је сарањен

БЛАГОЈЕ КАСТРАТОВИЋ

из Горачића

војник пиоњерске чете 2 позива

Учествовао у рату

од 1912 г. па до 1914 г.

а кои поживи 46 г.

и од ратног напора разболи се

и умре 24 вебруара 1914 г.

Бог да му душу прости

Овај спомен подиже му

његова супруга Станојла

и син Миљко.

Извор

• Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.