Досјетљив удовац

Оно је био један удовац, имао је три сина ожењена. Синовима му се није свиђало да им се отац под старост жени, за то строго нареде својим женама, да лијепо са оцем поступају, и да га послужују. Жена је свака пред својим мужем казивала да му оца послужује, али у ствари није било тако. Сирома старац да би доказао синовима да му је нужда оженити се и да га снахе аман никако не послужују, смисли овај начин. Једног дана зовне три сина у своју собу, те ће им рећи: „Ја сам имао триста дуката у својој соби, па ми је нестало. Једна између ваших жена украла је паре, јер и сами знате да други нико не улази у моју собу.” Тада синови дозову жене, те ће најстарији запитати своју да није узела очеве паре. А она ће: „Ако сам му и ушла у собу има осам дана, да Бог да, ни о шта среће не имала!” Па за тим се средња закуне да му није у собу ушла има двије неђеље. А најмлађа исто се тако закуне, да му није у собу ушла има и мјесец дана! Тада отац рекне: „Ево пара, није ми их нестало, само сам ја стио да ваше жене саме признаду да ме не послужују, већ ево вам ови новци, за вас сам их и уштедио, а ето сами видите да ми је нужда женити се”. Тад му се синови застиде и одма га ожене.

Забиљежио у Хргама код Маглаја

Ђ. Мариновић

Извор

1892. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година седма, број 1, стр. 15.