Жетву жела лепота девојка
Златном руком и сребрним српом.
Кад је била око пола дана,
Ал’ девојка песму запевала:
„Тко би мени снопље повезао — 5
„Дала бих му моје лице бело!
„Тко би мени водице донео —
„Дала бих му моје очи чарне;
„Тко би мени хладак начинио —
„Ја б' ономе верна љуба била!“ 10
Она мисли, да нитко не чује,
Ал’ то чуо чобан од оваца,
Рогожом јој снопље повезао
И водице хлађене донео,
Од љеске јој хладак начинио. 15
Па говори чобан од оваца:
„Дај, девојко, што си обећала!“
Ал’ говори лепота девојка:
„Бога м’ теби, мој чобане млади!
„Ако си ми снопље повезао — 20
„Твоје стадо по стрњики пасе!
„Ако си ми водице донео —
„И ти си се хлађане напио!
„Ако си ми хллдак пачинио —
„И ти си се под њим одморио!" 25
