Ат-мејдане, зелен ти си,
Ах, јадан! јадан! зелен ти си!
Хеј, хеј, зелен ти си, хеј![1]
Безистану, широк ти си!
Ташлихану, гласни ти си! 5
А вароши, сарош ти си!
Баш-чаршијо, батли ти си!
Лантинлуче, поган ти си!
Ал' ј' у теби дилбер Даша,
Дилбер-Даша Вуксанова. 10
Како јој је б'јело лице,
Ваља Шама и Мисира;
Каке су јој обрвице,
Ваљају јој Митровице;
Каке су јој б'јеле руке, 15
Ваљају јој Бање Луке;
Како л' јој је бј'ела нога,
Ваља Травник' и Улога.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 341.
