Роди мајка десет девојака,
Девет плела а десету клела:
„Кћери Јано, виле те однеле,
„С тобом виле коло наставиле!
Ал’ не прође ни годину дана 5
Умре мајци девет девојака.
Оста сама јединица Јана.
Разболе се лепе Јане мајка
Па беседи лепе Јане мајка:
„Да је моја Јана мушка глава, 10
„Отишла би за гору на воду
„Па би мајци водице донела.
Кад је чула јединица Јана!
Она оде за гору на воду.
Кад је била близу воде ладне, 15
Ал’ на води дивно коло игра
И из кола подвикују виле:
„Оди нама наша лепа Јачо,
„Тебе нам је поклонила мајка
„Још нејаку од седам година!20
