Декларација о проглашењу Државе Израел
ДЕКЛАРАЦИЈА О ПРОГЛАШЕЊУ ДРЖАВЕ ИЗРАЕЛ
ЗЕМЉА ИЗРАЕЛА је било место рођења Јеврејског народа. Овде је његов духовни, верски и политички идентитет уобличен. Овде се прво уздигао ка државотворности, створио културне вредности националног и свеопштег значаја и дао свету вечну Књигу над књигама.
Након што су силом изгнани из своје земље, људи су чували своју веру кроз Расејање и никада нису престајали да се моле и надају повратку у њу и обнови политичке слободе у њој.
Потакнути историјским и традиционалним постигнућима, Јевреји су тежили у свакој генерацији да се населе у својој древној отаџбини. У скоријим декадама вратили су се масовно. Пионири, храбри повратници и браниоци, учинили су да пустиња процвета, оживели хебрејски језик, изградили села и градове и створили напредно друштво које контролише сопствену економију и културу, воли мир, али зна како да се одбрани, доноси благодати прогреса свим становницима земље и тежи ка независној држави.
Године 5657. (1897.), на позив духовног оца Јеврејске Државе, Теодора Херцла, Први Ционистички Конгрес се састао и истакао да право јеврејског народа на национално васкрснуће у својој земљи.
Право је признато Балфуровом Декларацијом од 2. новембра 1917. и оснажено Мандатом Лиге народа који је, тачније, потврдио историјску повезаност између јеврејског народа и Ерец Израела и права да јеврејски народ поново изгради свој Национални Дом.
Катастрофа која је недавно потресла јеврејски народ — холокауст — је била још један јасни показатељ нужност решавања проблема бескућништва поновним оснивањем Ерец Израела, Јеврејске Државе, који ће отворити широм врата домовине сваком Јеврејину и осигурати сваком припаднику јеврејског народа пун статус привилегованог члана заједнице нација.
Преживели нацистичког холокауста у Европи, као и Јевреји из других крајева света, наставили су да мигрирају ка Ерец Израелу, неометени тешкоћама, оградама и опасностима, и никада нису престајали да истичу своје право на живот достојанства, слободе и искреног рада у својој националној отаџбини.
У II светском рату, јеврејска заједница ове земље је дала сав свој расположиви допринос борби слободољубивих и мирољубивих нација против снага нацистичког зла и, крвљу њених војника и њеним ратним напором, изборила право да буде међу људима који су основали Уједињене нације.
29. новембра 1947. Генерална скупштина Уједињених нација је прихватила резолуцију којом се позива на оснивање Јеврејске државе у Ерец Израелу; Генерална Скупштина је позвала становнике Ерец Израела да учине све што је потребно да се та резолуција имплементира. Ово признање Уједињених Нација у вези са правом јеврејског народа за оснивањем своје Државе је неопозиво.
Ово право је природно право јеврејског народа да буде господар сопствене судбине, као и све друге нације, у својој сувереној Држави.
Стога чланови и представници Јевреја Палестине и Ционистичког покрета су се састали овде, на дан престанка Британског Мандата над Ерец Израелом и, снагом нашег природног и историјског права и на основу снаге резолуције Генералне скупштине Уједињених Нација, ОВИМ ПРОГЛАШАВАЈУ ОСНИВАЊЕ ЈЕВРЕЈСКЕ ДРЖАВЕ У ЕРЕЦ ИЗРАЕЛУ, ДА ОД САДА БУДЕ ЗНАНА ПОД ИМЕНОМ ДРЖАВА ИЗРАЕЛ.
МИ ОГЛАШАВАМО да ће, са почетком од тренутка престанка Мандата, од вечерас, вечери Шабата, 6. Ијара 5708. (15. маја 1948.), све до постављења изабраних, редовних власти Државе у складу са Уставом који ће донети Уставотворна Скупштина не касније од 1. октобра 1948., Народно Веће представљати Привремено Веће Државе, а њен извршни орган, Народна Управа, ће бити Привремена Влада Јеврејске Државе, од сада зване „Држава Израел”.
ДРЖАВА ИЗРАЕЛ ће бити отворена за јеврејску имиграцију и Окупљање Изгнаних; биће заснована на слободи, праву и миру као што су предвидели пророци Израела; бринуће се о потпуној једнакости социјалних и политичких права свих њених грађана без обзира на веру, расу или пол; гарантоваће слободу вероисповести , савести, језика, образовања и културе; чуваће Света Места свих религија; и биће верна принципима Повеље Уједињених мација.
ДРЖАВА ИЗРАЕЛ је спремна да сарађује са агенцијама и представницима Уједињених Нација у спровођењу резолуције Генералне Скупштине од 29. новембра 1947. и спровешће све потребне мере да оствари економску унију целог Ерец Израела.
АПЕЛУЈЕМО на Уједињене Нације да помогну јеврејском народу у изградњи Државе и да приме Државу Израел у савез нација.
АПЕЛУЈЕМО – у тренутку напада упереног против нас већ месецима – на арапске становнике Државе Израел да сачувају мир и учествују у изградњи Државе на основи пуног и једнаког држављанства и будућег суучествовања у привременим и сталним институцијама.
ПРУЖАМО руку свим суседним државама и њиховим народима и нудимо мир и добросуседство и апелујемо на њих да створе везе сарадње и међусобне помоћи са сувереним јеврејским народом настањеним у сопственој земљи. Држава Израел је спремна да учини све што је у њеној моћи у корист заједничког напора ка напретку целог Блиског Истока.
АПЕЛУЈЕМО на јеврејски народ широм Дијаспоре да се окупи око Јевреја Ерец Израела у задацима имиграције и изградње и да стану уз њих у великој борби за остварење вековног сна – васкрснућа Израела.
ИМАЈУЋИ ВЕРУ У СНАГУ ИЗРАЕЛА[a], СТАВЉАМО СВОЈЕ ПОТПИСЕ НА ОВАЈ ПРОГЛАС НА СЕДНИЦИ ПРИВРЕМЕНОГ ВЕЋА ДРЖАВЕ, НА ТЛУ ОТАЏБИНЕ, У ГРАДУ ТЕЛ-АВИВУ, НА ВЕЧЕ ШАБАТА, 5 ДАНА ИЈАРА 5708. (14. МАЈА 1948.)
Давид Бен-Гурион, Данијел Аустер, Мордехај Бентов, Јицхак Бен Цви, Елијаху Берлињ, Фриц Бернштајн, Раби Волф Голд, Меир Грабовски, Јицхак Груенбаум, Др. Абрахам Грановски, Елијаху Добкин, Меир Вилнер-Ковнер, Церах Варафтиг, Херцл Варди, Рахел Коен, Раби Каламан Кахана, Саадиа Кобаши, Раби Јицхак Меир Левин, Меир Давид Ловенштајн, Цви Лурија, Голда Миерсон, Нахум Нир, Цви Сегал, Раби Јехуда Лајб Хакоен Фишман, Давид Цви Пинкас, Аарон Цислинг, Моше Колодни, Елеизер Каплан, Абрахам Кацнелсон, Феликс Росенблут, Давид Ремез, Берл Репетур, Мордехај Шатнер, Бен Цион Штернберг, Бекхор Шитрит, Моше Шапира, Моше Шерток.
Извор
[уреди]- Службени лист Државе Израел, бр. 1 од 5. ијара 5708. (14. маја 1948.)
Напомене
[уреди]- Ова декларација је донета увече, односно у 16:00 часова 14. маја, јер према јеврејском рачунању дан почиње заласком сунца, а не у поноћ. Овај систем се још примењује и у православној цркви где заласком сунца почиње богослужбени дан (те је тако вечерња служба прва служба у новом дану)