Декларација Војводина после промена

Декларација Војводина после промена  (2000)

Демократска странка, одлучна да учествује у неопходним променама у циљу превазилажења свеопште кризе у Републици Србији и СР Југославији, усвојила је, као један од незаобилазних предуслова за будуће уређење односа у држави, следећу:

ДЕКЛАРАЦИЈУ

ВОЈВОДИНА ПОСЛЕ ПРОМЕНА

ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКА И ЕКОНОМСКА САДАШЊОСТ ВОЈВОДИНЕ

Питање положаја Војводине у оквиру Републике Србије у овом тренутку је једно од најважнијих питања у дефинисању организације државе, њеног карактера, степена демократичности и спремности да се прате савремени токови западно европске цивилизације.

Стање у земљи у време доношења ове Декларације веома је тешко. На површину су избиле све последице катастрофалног вођења унутрашње и спољне политике. Земља је руинирана после десетогодишње неодговорне владавине једног ауторитарног режима, осиромашена до доње границе опстанка већине грађана. Од тзв. антибирократске револуције, а нарочито након доношења Устава Републике Србије и распада СФР Југославије од Војводине је, као најбогатијег дела земље, највише узето за финансирање и материјалну потпору за вођење бесмислених ратова, збрињавања избеглица и одржавање стандарда грађана Републике Србије. Насилна и безобзирна прерасподела друштвеног производа и акумулација урађена је на штету Војводине, чиме је перспектива њеног развоја знатно сужена, а она сама доведена у позицију експлоатисаног и економско зависног субјекта. Ратна разарања су додатно уништила и оно мало добра која су могла да допринесу функционисању привреде Војводине.

 Власт је успела да, под окриљем Устава и суштинском ликвидацијом аутономија, анахроном централизацијом обезвреди све аутономне функције Војводине, и њен политички идентитет. Статус Војводине се свео на формално постојање аутономне власти и управе без икаквих надлежности. Логична последица тога је да је Војводина економски исцрпена, културно уназађена и политички деградирана. Одузимањем фондова здравственог, социјалног и инвалидско-пензијског осигурања, средства за просвету и културу, судство, полицију и друго, централизација је донела не само натуралну већ и финансијску пљачку Војводине.

ОПРЕДЕЉЕЊА

 Аутономија има смисла само у демократском друштву које уважава специфичности историјског, националног, културног и религијског плурализма, поштује осећаје особене припадности свом народу без угрожавања права других.

 ДС сматра да је право Војводине на аутономију њено историјско, интересно и природно право. Војводину нису створили нити јој аутономију подарили ни Србија ни Југославија, ни међународна заједница. Вољом својих грађана Војводина је у саставу Србије, односно Југославије.

 Аутономију Војводине ДС схвата као Уставом уређено и обезбеђено право на различитост. Под аутономијом се подразумева децентрализација власти, подела надлежности и самостално уређивање оних послова који се тичу Покрајине, водећи рачуна о потребама њених грађана и интересима шире заједнице, без угрожавања права других делова Србије. Тиме би се испунио један од услова за интеграцију наше земље у Европску заједницу, која све више постаје заједница регија без чврсто омеђених државних граница.

НАЧЕЛА

 Уважавајући историјске, друштвене, политичке и економске специфичности, а у складу са наведеним опредељењима, ДС се залаже за Војводину која ће:

• бити успостављена као аутономна заједница, уз поштовање државног суверенитета и неповредивости територије Републике Србије и СР Југославије (јединствена народна одбрана, државна безбедност, спољна политика, монетарни систем, основе привредног и основе фискалног система);
• бити успостављена на јасним уставним начелима којима се морају гарантовати основна грађанска и политичка права, индивидуална и колективна, укључујући и права мањина (информисање и школовање на матерњем језику, неговање националне културе и друго);
• имати законодавну, извршну и судску власт у областима у којима се остварује аутономија у оквиру Републике Србије;
• имати сопствене изворе прихода, водити своју фискалну политику и формирати буџет;
• сама уређивати послове у областима међунационалних односа, посебно заштите права мањина на својој територији;
• утврдити принцип остваривања националне равноправности (структура носиоца јавних функција, представничких тела и других органа власти одражаваће националну структуру становништва);
• извршити доследну децентрализацију и у оквиру саме Војводине, уз јачање локалне самоуправе и равномеран развој свих њених делова, чиме би се сврстала у ред савремених европских регија;
• приоритетно решити питање избеглица и расељених лица и развијати контакте са свим житељима који су из било којих разлога напустили Војводину, уз обезбеђивање услова за њихов повратак;
• међународно регионално се повезати са суседним и другим регионима, у складу са проевропски оријентисаном политиком наше земље;
• имати уставне гаранције да јој се статус не може мењати без сагласности њених грађана.

НАДЛЕЖНОСТ

 Уважавајући историјски, привредни, културни и мултиетнички карактер Војводине, водећи рачуна о историјском тренутку у коме живимо и интересима њених грађана, ДС се залаже за нов, савремен приступ у уређењу политичког и економског статуса Војводине. Он подразумева промену уставно-правног положаја Војводине и конституисање њене Скупштине на следећим основама:

• Скупштина Војводине се оснива сагласно свом највишем конститутивном акту и дводомног је типа;
• Скупштина Војводине законима и подзаконским актима на територији Војводине уређује односе у областима: привреде, здравственог, социјалног и инвалидско-пензијског осигурања, правосуђа, информисања, школства, културе и очувања културног идентитета националних мањина, екологије, просторног планирања и спорта.

Овим моделом аутономије неутрализовале би се тензије између централне власти и Покрајине Војводине, а што би дало позитиван подстицајан импулс за успостављање складних односа у целој земљи. Војводина би постала снажан фактор социјалне и политичке стабилности целе заједнице, економског просперитета и духовног богатства њених људи.

Документ је усвојен на Конференцији Демократске странке за Војводину одржаној у Новом Саду 19. фебруара 2000. године и на Скупштини Демократске странке 27. фебруара 2000. године у Београду.

Извор

• Демократска странка: »Декларација Војводина после промена«, Београд 2000.