Девојка је у гори стајала,
Сва се гора од лица сјајала,
И од лица и зелена венца.
Девојка је своје лице клела:
„Бог убио моје лице бело, 5
Да знам, јадна, кој ће да га љуби...
Певач и место записа
По казивању Александре Антић (70) родом из Призрена (Београд, 1948).
Референце
Извор
Миодраг А. Васиљевић: Југословенски музички фолклор књ. I, Народне мелодије које се певају на Космету, Просвета, Издавачко предузеће Србије, Београд, 1950., стр. 245.
