Девојка је крај гору стојала,
Сва је гора од лице сијала,
Море лице алене ружице,
Да знам да те млади момак љуби,
Све би руже по горе обрала, 5
Те би моје лице премивала,
Те кад љуби слатко нека му је,
Кад би знала да те стари љуби,
Сав би пелин по гору обрала,
Те би моје лице премивала, 10
Те кад љуби горко нека му је.
Референце
Напомене
Наталија Петровић, Загужане
Извор
Сергије Димитријевић, Народне песме лесковачког краја, Свеска 1, Лесковац, Народни музеј, 1987., стр. 52.
