Лепа Ката на Дунав се мије,
ем се мије на лице нарича:
„Леле, лице, моје бело лице!
Да знам, да знам кој ће ме ћердоса:
да ли старо, или ће је младо? 5
Да знам, да знам дека ће је старо,
да се шетном у гора зелена,
да набером трава чемерика,
да намажом моје бело лице;
к’т ће старо лице да целива, 10
да му горче трава чемерика.
Да знам, да знам дека ће је младо,
да се шетном у нова чаршија,
да си седном на најбаш дућана,
да си купом небета шећера, 15
да намажом моје бело лице;
к'т ће младо лице да целива,
да му блаже небета шећера."
Певач и место записа
„Ђуро тамничар^ и „Девојка и лице“ прибележено из Кратова од моје мајке Марије.
Референце
Извор
Јован Чукчуковић: Народне песме (Читане на седници „Српскога Кола“), Градина број 33-34/1901, стр. 495.
