Двоји свати, а једна дјевојка
0001 Јошт ни зоре ни бијела дана,
0002 Док протрча јунак низ планину,
0003 Низ планину низ Омановицу
0004 На студену воду Чобаницу;
0005 Докле води Чобаници дође,
0006 У том свану и огрија сунце.
0007 Нешто му се даде погледати
0008 Покрај воде под јелу зелену,
0009 Виђе јунак коња и ђевојку,
0010 Ту стојаше под јелу зелену.
0011 И каква је лијепа ђевојка,
0012 Сав јој дувак крвца пошкропала,
0013 Под ђевојком дорат од мејдана,
0014 Сав је дорат у крв огрезнуо,
0015 Ђогат био па се обојио,
0016 Од ђога се дорат направио.
0017 А јунак се ближе примицаше,
0018 Докле коњу и ђевојци дође,
0019 Па ђевојци божју помоћ виче.
0020 Ђевојка му помоћ приватила:
0021 „Да си здраво, незнана делијо!”
0022 Па јој јунак поче беседити:
0023 „О ђевојко, божја несретнице,
0024 Што си тако у крв огрезнула,
0025 Камо тебе кићени сватови,
0026 Од кога су свати изгинули?”
0027 Ђевојка му на то одговара:
0028 „О јуначе, који мене питаш,
0029 Кад ме питаш, да ти право кажем,
0030 Ја нијесам божја несретница,
0031 Но је моја несретница мајка,
0032 Која мене за двојицу дава.
0033 Ја сам ћерка од Будима бана,
0034 Мене проси Деспотов Јоване,
0035 Мајка не да а отац ме дава.
0036 Таман оде Деспотов Јоване,
0037 Док ето ти Новаковић-Груја
0038 Од простране горе Романије,
0039 Запроси ме Новаковић Грујо,
0040 Бане не да, а мајка ме дава,
0041 Јер се мати ашик учинила
0042 На сокола Новаковић-Груја─
0043 Висок Грујо, да га вишег нема,
0044 А лепши је од сваке девојке,
0045 На јунаку одијело дивно,
0046 На прси му токе позлаћене,
0047 А на главу калпак и челенке,
0048 Сав у срми и у чисту злату.
0049 Дарова ме Новаковић Грујо,
0050 Даде мени бурме позлаћене,
0051 И даде ми три стотин’ дуката.
0052 Мало стаде земан по земану,
0053 Књигу пише од Будима бане,
0054 Баш јунаку Деспотов Јовану:
0055 ‚Мио зете, Деспотов-Јоване,
0056 Купи свате, ајде по ђевојку!’
0057 Кад је ситну књигу оправио,
0058 Онда мати другу накитила,
0059 Па је шаље гори Романији
0060 Милу зету Новаковић-Грују:
0061 ‚Мили зете Новаковић-Грујо,
0062 Купи свате, ајде по ђевојку!’
0063 Мало стало, задуго не било,
0064 Док ето ти Деспотов-Јована,
0065 Води Јован три стотин’ сватова;
0066 Сватове су добро дочекали,
0067 Разредише свате на конака,
0068 А Јована на бијелу кулу.
0069 Мало сјели, те се одморили,
0070 Док ето ти Новаковић-Груја,
0071 Води Грујо четерес’ коњика
0072 Из планине љута убојника;
0073 Ту сватове добро дочекаше,
0074 Разредише свате на конаке,
0075 А Грујицу на бијелу кулу.
0076 Кад ујутро јуто освануло,
0077 Чауш виче, далбуана риче:
0078 ‚Азур, свати, изве’те девојку!’
0079 А да видиш јада изненада,
0080 Састаше се двије ђувегије,
0081 Двоји свати, а једна девојка!
0082 Кад то виђе Новаковић Грујо,
0083 Ћаше Грујо затурити кавгу
0084 На банову пребијелу кулу,
0085 Не даде му од Будима бане,
0086 Но састави двије ђувегије,
0087 Па им узе од злата јабуке,
0088 Обје тури на синију златну,
0089 Уведоше мене у одају.
0090 Ту гледају обје ђувегије
0091 Да избирам од злата јабуку,
0092 Коме срећа пане и девојка,
0093 Они други за зло да не прими,
0094 Но да девер буде уз девојку.
0095 Ја б’ волела Новаковић-Груја,
0096 Него моје обје оке црне─
0097 Не погоди Грујову јабуку,
0098 Но јабуку Деспотов-Јована.
0099 Тада бане дарива Јована,
0100 Даде Јову од злата синију,
0101 Наоколо оплетена гујом,
0102 Повисоко главу издигнула,
0103 На глави јој алер-камен драги,
0104 Те се види са њом вечерати
0105 У по ноћи баш к’о усред дана.
0106 И Грујицу бане дариваше,
0107 Даде Грују сабљу оковану,
0108 На сабљи су три балчака златна
0109 И на њима три камена драга,
0110 Ваља сабља царевога града;
0111 Дариваше свате обадвоје.
0112 Отале се свати подигоше,
0113 Пријеђоше поља и планине,
0114 Док стигоше на Дугу Пољану.
0115 Не да Грују ђаво сиђет’ с миром,
0116 Но потеже сабљу позлаћену,
0117 Па у свате коња нагоњаше,
0118 Јованове свате сијецаше
0119 И разгони свате на буљуке
0120 Како вуче пребијеле јанце.
0121 Кад то виде Деспотов Јоване,
0122 До Грујице коња догоњаше
0123 И овако њему говораше:
0124 ‚Не, Грујица, изгубио главу,
0125 Не замећи у сватове кавгу!’
0126 То Грујица ништа не слушаше,
0127 Но на Јова коња нагоњаше,
0128 Па га бритком сабљом ударио
0129 По довату и мукадем пасу.
0130 Ту Јовану добра срећа била─
0131 На јунаку оклоп гвожђе тешко,
0132 Сасу ватру низ добра јунака,
0133 Сломи сабљу на три половине.
0134 Разљути се Деспотов Јоване,
0135 Па на Груја коња нагоњаше,
0136 Од себе га сабљом ударио,
0137 Посече му са рамена главу,
0138 Па му главу у зобницу баци,
0139 Алабанда, затури се кавга.
0140 О јуначе из горе зелене,
0141 А шта ћу ти јаде казивати─
0142 Пода млом се ђогат поплашио,
0143 Код ове ме воде износио!”
0144 А кад јунак саслуша ријечи,
0145 Проли сузе низ бијело лице ─
0146 То је био Старина Новаче;
0147 Па довати пушку џевердара,
0148 А потрча уз гору зелену
0149 Милу брату дели-Радивоју,
0150 Све му јаде за Грујицу каже.
0151 Оба брата на ноге скочила,
0152 Поведоше тридесет ајдука,
0153 Поиташе у крваве кланце,
0154 Па бусију тврду уватише.
0155 У том стиже Деспотов Јоване,
0156 Поред њега на коњу девојка
0157 И са њиме шездесет сватова,
0158 Што грдније, а што рањеније.
0159 Овако им Новак беседио:
0160 „Браћо моја и дружино драга,
0161 Немој који пушку истурити
0162 Док не пукне пушка џевердару
0163 На јунака Деспотов’ Јована!”
0164 Док се Јован ближе примакнуо,
0165 Новак љуби пушку џевердара:
0166 „О за Бога, пушко џевердару,
0167 Немој мене ватром преварити,
0168 За очи те ни молити нећу!”
0169 Па му даде огањ, ватру живу;
0170 Добра пушка ватру приватила
0171 И Јована добро погодила ─
0172 Међу токе у прси широке.
0173 При Јовану добра срећа била,
0174 Олово га приватити неће.
0175 Све остале пушке запуцаше,
0176 Нека бије, а нека рањава,
0177 Тек ниједна узалуд не пуца.
0178 Кад то виђе Деспотов Јоване,
0179 У ајдуке коња нагоњаше ─
0180 Ђе год кога Јован достизаше,
0181 Од једнога по двојицу гради,
0182 Млоге јаде гради од ајдука.
0183 Кад се Новак на невољу нађе,
0184 Виче Новак грлом бијелијем:
0185 „Браћо моја, од горе јунаци,
0186 Побаците свијетло оружје,
0187 Па узмите дрвље и камење
0188 А удрите Десптов’ Јована,
0189 Видите ли да смо изгинули!”
0190 Ту Новака послуша дружина,
0191 Потурише свијетло оружје,
0192 А узеше дрвље и камење,
0193 Одвојише коња и јунака,
0194 Па Јовану савезаше руке.
0195 Беседи му Деспотов Јоване:
0196 „Богом брате, Старина Новаче,
0197 Поклони ми живот на мејдану ─
0198 Прије мене ударио Грујо
0199 И сватове моје разгонио!”
0200 Новак поче беседит’ Јовану:
0201 „Зајсто би ти живот поклонио
0202 Да ми ниси Груја погубио;
0203 Знаш, Јоване, немала те мајка,
0204 У Новака више сина нема
0205 Но јединца, дијете Грујицу ─
0206 Грдне си ми ране учинио
0207 Што си Груја мога погубио,
0208 Не могу ти опростит’, Јоване!”
0209 Сабљом ману, посјече му главу.
0210 Од сватова руха покупише,
0211 Понесоше Грујичину главу,
0212 Поведоше Будимку ђевојку,
0213 Оженише дијете Стевана,
0214 Мила сина дели-Радивоја ─
0215 Није Стеван гори од Грујице!
