Расла тиква на буњишту,
Код ње седе до две прије;
Прија прији говорила:
„Дај ми, пријо, једну гикву!" —
„Не дам, богме, ни тиквића: 5
Ћерку сам ти у дом дала,
Ћерку мудру и разумну!" —
„Каква си ми врага дала:
Како ми је у дом дошла,
Свакоме је ману нашла — 10
Свекра зове козја брада,
А свекрву коњска глава,
А девере вуц’батине,
А јетрве ћелупаче,
А заове комадаре. 15
Када види женске нити:
,Какви с’ ово драмосери?'
А кад види женски чунак:
,Какво ј’ ово пробадало?'
Када види мрко псето: 20
,Ово ли је кнез у селу?’
А кад види шута јарца:
,Ово ли је протопопа?'"
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 188.
