Две тице
До две тице у шумарку стоје,
Па цвркућу, певуше и поје.
Ал' цев сину кроз гранчице младе,
Стари ловац то се к њима краде.
Једна тица другој тици збори:
„Мене, друго, тешка туга мори.
Мој се живот на тренуте броји,
Па ми жао сирочића моји'.
Кад ме ловац једном лиши жића,
И пет мојих угинуће тића."
Ал' сад збори она тица друга:
„Друго моја из зелена луга,
Ја се смрти ни мало не бојим,
Нити жалим за животом својим,
Ал' ја жалим, што ће ловац клети
И по смрти да се нама свети:
На наш рачун, рад тих прича вражи',
Триста и три измислиће лажи."