Две одлуке Велике Народне Скупштине
1. Молимо владу братске Србије, да на конгресу мира заступа наше интересе
2. Прикључујемо се Краљевини Србији, која својим досадањим радом и развитком ујамчава слободу, равноправност, напредак у сваком правцу не само нама, него и свима словенским па и несловенским народима, који снама заједно живе.
3. Овај наш захтев хоће да помогне уједно и тежње свију Југословена, јер је и наша искрена жеља да српска влада, удружена са Народним Већем у Загребу учини све, да дође до остварења јединствене државе Срба, Хрвата и Словенаца под водством краља Петра и његове династије.
4. И зато, да би ова скупштина помогла са своје стране остварити јединствену државу свију Словена, Срба, Хрвата и Словенаца бира два члана, која ће стајати на услузи српској влади: Јашу Томића (Нови Сад) и Блашка Рајића (Суботица) и бира два члана, која ће стајати на услузи Народном Већу у Загребу: др Јована Манојловића (Суботица) и Васу Стајића (Нови Сад).
Несрпским и несловенским народима, који остају у нашим границама, обезбеђује се свако право, који желе, да као мањина очувају и развијају своје народно биће.
А тако исто захтева скупштина ова, да се оним Србима, Буњевцима и Шокцима, који и даље остају изван наших граница у другим државама, обезбеди правом заштите мањине њихов народни опстанак и развитак, као и право, да се ти Срби од нове српске државе могу слободно, културно и економски потпомагати и у том ће се строго држати начела узајамности (реципроцитета).
Ово важи нарочито за Србе у Будимској Епархији и за Буњевце и Шокце изван граница напе државе, који ће остати изван оквира српске земље, и којима се има обезбедити потребни део народно-црквеног иметка, односно прихода досадашње Карловачке Митрополије.
Банат, Бачка и Барања, у границама, које повуче антантина балканска војска, проглашује се данас 12. Новембра 1918. на Народној Скупштини у Новом Саду, на основу узвишеног начела народног самоодређивања оцепљеним, како у државоправном, тако и у политичком и привредном погледу, од Угарске.
Због тога Народна Скупштина поставља Велики Народни Савет, којем је извршни орган Народна Управа.
Народни Савет чине педесет чланова изабраних из ове Народне Скупштине
Народни Савет доноси потребне уредбе и наредбе , поставља Народну Управу и врши надзор над њом.
Народну Управу чине ови одсеци:
|
1. Политички послови 2. Унутрашњи послови 3. Правосуђе |
4. Просвета (школа и црква) 5. Финансије 6. Саобраћај |
7. Привреда 8. Прехрана и снабдевање 9. Социјалне реформе |
10. Народно здравље 11. Народна одбрана |
На челу сваког одсека стоји Народни Повереник са замеником и потребним особљем.
Народна Управа управљаће означеном територијом на основу начела потпуне слободе и равноправности за све народе. Сваки грађанин има неоспорно право, да на свом матерњем језику општи са свима властима
До коначног организовања нове наше државе Народна Управа управљаће, по могућности, према постојећим законима и законским наредбама.
Седиште Великом Народном Савету и Народној Управи је Нови Сад.
Ако две стотине чланова ове Народне Скупштине, која поставља Народни Савет, ма из којег разлога, у питањима администрације, затражи поновни сазив Народне Скупштине, дужан је Народни Савет сазвати Народну Скупштину у року од 14 дана
Др. Бабијан Малагурски Стеван Михалџић Др. Игњат Павлас, Павле Татић, Др. Славко Милетић, Др. Људевит Мичатек Божидар Поповић Јован Храниловић
Др. Душан Бошковић Мита Ђорђевић Др. Јован Латинчић Душан Тушановић