[Два су брата верно живували]
Два су брата верно живували,
Међу њима су сестрицу чували,
Од милос гу на пазар водили,
Од милос ву ножеви купили.
Не свиди се кучке Павловице, 5
Но украде з’лвини ножеви,
Па убоде до два врана коња,
И убоде дете у колевку.
Источила девет б’чве вино,
И десету туј љуту ракију, 10
Па раскара Павла домаћина:
Диг’ се Павле, ноге те не дигле,
Ти да видиш чуднога саира,
Убодено дете у колевку,
Убодена до два врана коња, 15
Источене девет б'чве вино,
И десета тај љута ракија.
Па гледаше редом по ножеви,
Чији ножи у крв утанули.
Сестре ножи у крв утанули. 20
Зашто сејо тој чудо направи?
Несам брале, живи ми ви били,
Ако ли сам брале направила,
Изведи ме на друм на раскрсје,
Расечи ме на четири стране, 25
Разбацај ме на четири друма.
Брат је сестри све тој учинија,
Изведе гу на друм на раскрсје,
Расече гу на четири стране,
Разбаца гу на четири друма. 30
Где паднуле њене русе косе,
Створила се једна густа гора,
Где паднуле њојне црне очи,
Створили се два бистра кладенца,
Где паднуле њојне суве руке, 35
Створиле се две т’нке тополе,
Где паднуло њојно клето срце,
Створила се црква Маријица.
Разболе се кучка Павловица,
Па легала девет годиница, 40
Много ву се њојзе досадило,
Па говори Павлу домаћину:
Чујеш ли ме Павле домаћине,
Ти поспремај теј л’ке кочије,
Одведи ме у з’лвине цркве, 45
Ега би се душом раставила.
И Павле је њума послушаја.
Поспремија теј л’ке кочије,
Па пођоше у з’лвине цркве.
Од долек гу црква угледала, 50
А ублизо порте затворила:
Ајд одатле кучко Павловице,
Легала си девет годиница.
Још за девет имаш да си легаш,
Кроз очи ти мује пролећале, 55
А кроз тело трава проницала,
Па т’г тебе душа ти испала.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
