[Два се снега на планину белеју]
Два се снега на планину белеју,
први лансћи а друђи полансћи.
Помеџи њи мало прокопнело,
прокопнело, цвече расцавтело.
Туј че мине Ива са сватове, 5
че проведе Иванку невесту.
Сви сватове у цвече отоше,
сад остаде Ива и невеста.
Проговара Ива на невесту:
„Чујеш ли ме, Иванће невесто, 10
— Срамота је с тебе да говорим —
кад ти стигнеш на моји дворове,
кад излезне моја стара мајћа,
че изнесе чашу рујно вино,
привани га, немој да га пијеш, 15
нел’ га додај на мило деверче.
Да ти си ми девета невеста.
До двор водим, у двор не уводим.
све и сретне моја стара мајћа,
све им даде чашу рујно вино. 20
од Љубице Манићеве
из Гњилана
У Нишору овако свршавају:
Пак отоше на Ивини дворове,
па искочи таја стара мајћа,
па изнесе това рујно вино,
па додаде Иву младожењу.
Пину Ива и на коња капну.
Једн'г црче Ива младожења,
и црче му коњат поди њега.
