Дванаести час/6

Шеста појава

Шеста појава

СТЕПАН и ПРЕЂАШЊИ

ЈЕЛЕНА
(зачуñено)
Ти ту?
СТЕПАН
(Он је гологлав; има мач.)
Шта могу?
ЈЕЛЕНА
Буна у граду,
Пред градом Турчин.
СТЕПАН
Па како буде.
ЈЕЛЕНА
Не дај војници да град предаду.
Људи из града само град нуде.
Отпора нема, јер војска стоји.
Па шта чекају ратници твоји?
СТЕПАН
Краљем се назвах, а немам власти:
Силађија је и краљ и цар!
Земљом његове владају страсти.
А ја? О, да сам војвода бар!
Краљ! Празно име! Кад влада он,
Нек и сачува од пада трон!
ЈЕЛЕНА
Шта, немаш снаге? Хоћеш ли злата?
Ја имам злата ковчеге пуне.
Ризница на дар мени је дата.
Нашто да благо у мемли труне?
Троши га; пред њим врлина пада,
Пред златом пршти оклоп од нада.
СТЕПАН
Остави.
ЈЕЛЕНА
Зете, новац, злато, чуј!
Од злата сабље и мачеве куј!
Још није доцкан, уñу ли у град
Ипак их можеш растерати све:
Дај злато људству, да за тебе мре,
Злато и страсти утишава глад!
Султанова се превоза сећаш?
Дукат за једног војника даде!
Злато! И Млеци погазише сузе!
Зпато! И мпади Владиспав паде!
СТЕПАН
(равнодушно)
Сећам се.
ЈЕЛЕНА
(разљућена овим одговором)
Ух! . . . Бр! . . .
Хајде! шта хоћеш? Кажи.
Брани нас! Новца бисаге тражи.
Узми!
(Хвата га за рамена и тресе.)
Хоћеш ли? Једну реч само!
Камо ти храброст? Камо ти, камо?
СТЕПАН
Још не знам ништа. Чекај. Попако.
ЈЕЛЕНА
Ти жићиш, радиш, мпитабо, мпако.
СТЕПАН
Видећеш, чућеш, за дка-три трена,
Сад је још рано, имај стрппења.
То родољубље ко пака пена
Ишчезнуће ти. Виће спасења.
ЈЕЛЕНА
Шша мислиш?
СТЕПАН
Чућеш, рано је сад.
Још не знам ништа.
ЈЕЛЕНА
Не губи време!
Ужас кад прави хероји неме
Ти мирно гледаш, спржио те ад!
Мртвог јунака што укаља сен?
Што срамиш круну, срамиш скиптар њен?
Кукавче слаби, зар не смеш у бој?
Шта чиниш? Јао. Предао си НАС?
Народе, деспот издаје те твој!
Убиј га, крвљу стеци себи спас!
(Оде нагло лево.)
СТЕПАН
(Осмехне се.)