Два бумбула сву ноћ препјеваше,
Пјевајући гору пријеђоше,
Гледала их Будимска ђевојка,
Пак је њима млада говорила:
"О за Бога, два бумбула млада! 5
"Ал' сте браћа, али братучеди?
"Ал' два друга из зелена луга?""
Веле њојзи два бумбула млада:
"Нит' смо браћа, нити братучеди,
"Нег' два друга нз зелена луга; 10
"Имали смо и трећега друга,
"Пак смо чули, да се оженно.
"Ми идемо, снаху да видимо,
"Никаква јој дара не носимо,
"Него једну киту босиока, 15
"Кор'јен јој је од сувога злата,
"Гране су јој дробнога бисера."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 496-497.
