Гњездо вила ластавица покрај Дунава,
у листак се савијала од зла времена,
који носи рукавице — међудневице,
који спава дуге ноћи — не преврне се.
Обрни се, преврни се — зло ти хоћу ја, 5
остаде ми руса коса незамршена,
осташе ми црне очи незамућене,
остаде ми бјело лице непољубљено,
остаде ми танко грло незагрљено.
Референце
Извор
Хусеин Башић: Црни дукати, избор из народног стваралаштва плавско-гусињског краја. Књижевни клуб, Иванград, 1971., стр. 24-25.
