Гусле у туђини
Пет година већ је прошло
Од кад живим у туђини;
Пет година, крају мили,
Жељни смо те, што би крили.
Ево Божић сад славимо, 5
Па се своји окуписмо;
Ал’ то није Божић прави,
Туђи ваздух душу дави.
На столу се све прелива:
Доста меса, доста пива, 10
Ал’ узалуд пуне гуше
Када су нам празне душе.
На столу нам гори свијећа,
Крај ње жито и чесница;
Па и српска тробојница 15
На родну нас кућу сјећа.
Запјевасмо пјесму нашу,
Драгу пјесму са планина,
Нову или од старина,
Али све је без милина. 20
Туђа земља, ми туђинци,
Ђе ничију не знаш ћуд,
Нико овдје рода нема,
Свако ти се чини луд.
Тад узимам гусле старе, 25
Под гудалом жица јекну,
Из њих Кордун проговори,
Граничарска сабља звекну.
Сину свјетлом сва барака,
Из ње неста Америка, 30
Мили родни крај се јави,
Цури прошлост као мрави
И пред нама ниже слике:
Плуг и пушка, коњиц врани,
Овце, сљеме и колијевка, 35
Игра коло на пољани.
Душа ове слике лови,
Заборави на туђину;
Лепршају голубови,
А са њима душа плови. 40
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
