[Грујица дијете и црни Арапине]
Закукала сиња кукавица,
на Јастрепцу, високој планини,
без земана око Митров’ дана.
То је чуо Грујица дијете,
у зелепој гори са дружином, 5
па говори Старини Новаку:
„О мој бабо, Старина Новаче,
што то кука сиња кукавица,
без земана, око Митров’ дана,
а под зиму кад јој није време?“ 10
Говори му Старина Новаче:
„Мило дете, млађани Грујица,
то не кука тица кукавица,
већ то цвили млада удовица,
у Крушевцу граду бијеломе. 15
осили се неки Арапине,
преко ове, Јастребца планине,
па све роби жене и девојке,
и убија млађане јунаке.
Нит’ се може који оженити, 20
од зулума црног Арапина!“
Ал’ говори Груја лудо дете:
„О мој бабо Старина Новаче,
срежи мене рухо девојачко,
скупи мене кићене сватове, 25
опреми ме преко горе чарне,
ка Крушевцу граду бијемоме,
да ја видим црног Арапина,
хоће л’ и мен’ млада уграбити?
То је њега Новак послушао, 30
Среза њему рубу девојачку,
а под рубом оклоп и оружје,
скупи њему стотину сватова:
све бираних, по гори хајдука,
па га прати преко горе чарне; 35
а он седе на врх Страцимира[1],
па одатле гледа у долину,
у додину у ту жупу равну
шта ће Арап радит са Грујицом?
Свати језде кроз гору зелену, 40
гором језде, гора одјекује.
Глас допаде црном Арапину:
„Да му иду кићени сватови,
ка Крушевцу граду бијеломе.“
Ал’ и Груја друштву говорио: 45
„Чујете л’ ме кићени сватови,
чим видите црног Арапина,
побјежите у гору зелену,
западните дрвљу за бусије,
па гледајте из те горе чарне: 50
како ћу ја њега дочекати
и с црном га земљом саставити!
У то доба Арап пред сватов’ма!
Прште сваки у гору зелену,
на друм’ оста лепота девојка! 55
Њој допаде црни Арапине,
па је пипа по недрима меким
и овако млади говораше:
„Бог убио твоју стару мајку,
што те тако удомила младу, 60
удомила младу, без дојака!“
Говори му лијепа девојка:
„Не брини се црни Арапине,
не чуди се мојој старој мајци,
ја јој бејах јадна, јединица, 65
па је мати једва дочекала,
да удоми мене ’вако младу.
Скини мене са коња витеза,
додај мене злаћане папуче,
па ме води твојој танкој кули, 70
а ја ћу ти и на двору расти.
Све се бојим од мојих сватова,
да ме опет не преотму младу!“
Говори му црни Арапине:
„Не будали лепото девојко, 75
ја се никад уплашио нисам,
ни од љутог Старине Новака,
а камо ли од влашки козара!
— У том чу се из горе зелене:
„Удри Грујо! Отпале ти руке!“ 80
Препаде се црни Арапине,
па говори лепоти девојци:
„Лепа цуро, ко то отуд, виче?
не беше л’ ти Груја у сватов’ма?“
„Какав Груја, убили га јади! 85
Ја га никад ни видела нисам!
Докле бејах на дому девојка,
чешће су ми Грују помињали,
и још чешће њега проклињали,
што нам краде по планини овце. 90
То што вичу сада по планипи,
то ће бити планински козари;
ако би се и од њи' бојао,
не би био рода јуначкога!
Него дај ми те папуче златне, 95
нешто су ме ноге забољеле.
Превари се црни Арапине,
превари се, уједе га гуја,
па се саже до земљице црне.
Те невести ногу прихватио 100
и папучу златну наместио.
Тад’ је Груја мача повадио,
те удари црног Арапина,
преко леђа у сред срца жива!
Арап паде у зелену траву, 105
Арап паде, дружина допаде,
те Арапу одсекоше главу!
