Боже мили, чуда великога,
Ди два брата заједно умреше;
Једно Нинко, а друго Никола!
Никола се на рај наслонио,
Па из раја у пакао гледи 5
Ди се мучи невестица млада;
Па је пита из раја Никола:
„Бога теби невестице млада!
Шта си тако Богу сагрешила?“
Ал' беседи невестица млада: 10
„Кад’ ме питаш право ћу ти казат’:
„Ја сам ти се трипут удавала,
„Па затечем троје сирочади;
„Једно рекло, дад’ ми леба мајко!
„А ја сам га земљом заложила; 15
„Друго рекло, опаши ме мајко!
„А ја сам га змијом опасала;
„Треће рекло, дад’ ми воде мајко!
,А ја сам га једом напоила.
То сам, мдада, Богу сагрешила."20