Града граде три брајана млада,
Града граде, град се њима руши.
Њима градак тио говорио:
„Која љуба вам ручак донесе,
Ону љубу у град сазидајте!” 5
Сваки својој љуби казивао,
Само Јово не казао својој.
Ал говори стара мила мајка:
„Ајде, Ано, ти одиеси ручак!”
„Не могу ти моја мила мајко, 10
Љуто ме је забољела глава,
Чини ми се, пребољети нећу!”
„Ајде, Маро, ти однеси ручак!”
„Не могу ти, моја мила мајко,
Љуто ме је заболио зубак, 15
И умријећу, пребољети нећу!”
„Ајде, Като, ти однеси ручак!”
„Не могу ти моја мила мајко,
Љуто ми се чедо расплакало!”
То је чедо мушка глава било. 20
„Ајде Като, ја ћу љуљат дијете!”
Чим су браћа Кату угледала,
Одма су је у град узидала.
Ал говори прелијепа Ката:
„Богај вама, три брајана млада, 25
Оставте ми један пенџер мали;
Да ја гледам на то поље равно,
И на пољу веселу дјечицу,
А мед дјецом, сиротана мога!”
Референце
Етн. зб. 354-15-239 бр. 164
Извор
Антологија српске народне лирско-епске поезије Војне Крајине, Изабрала, приредила и предговор написала Славица Гароња - Радованац, Стручна књига, Београд, 2000, стр. 106.
Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге: у записима Симе Д. Милеуснића, Загреб: Српско културно друштво Просвјета, 1998., стр. 282.
