Пређи на садржај

Гојко барјактар

Извор: Викизворник

* * *


Гојко барјактар

Поврвела војска на Косово.
Најнапред је Гојко барјактар.
Ударила тија роса.
Сви јунаци барјаци увише,
Гојко нече барјак да увије. 5
Говорила Гојкова дружина:
„Уви Гојко барјак да не ћисне.”
„Нека ћисне, пус да га остане,
девет брата су ми под њег погинули,
и мен пише и ја да пођинем. 10
Пуче пушка из гору зелену,
пада Гојко у траву зелену.
Од пушће му ковчег саградили,
од сабље му ограду градили.
Мртва глава језик проговара: 15
„Чујте мене дружино остала,
копајте ме до царева друма.
На нође ми врбу посадете,
и за врбу коња повежете,
до главу ми ружу посадете, 20
окол гроба воду наврнете
и до воду клупу наместете.
Кад се врне војска од Косово,
кој је стари на клупу нек седи,
ко је млади ружу нека бере, 25
кој је жедан воду нека пије,
кој је јунак коња нек одврже.”[1]


Референце

  1. Записано 1962. године од Миросаве Живковић из Врбице, старе 64. год. Уме да пева.

Извор

  • Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 37.
  • Кој је жедан воду нека пије. Песме забележили: Борислав Првуловић, Светислав Првановић и Владимир Јеремић. 2/1962, бр. 3, стр. 41.