[Госпођо, ћеро, госпођо]
Госпођо, ћеро, госпођо,
скини ми алтан чело,
излегни горе на чардак,
погледај доле низ поље:
у пољу дрво високо, 5
под дрво Мирко терзија.
„Терзија, море, делија!
Мож’ да ми кројиш јелече,
без игле да га навезеш,
без конца да га сашијеш?” 10
Говори Мирко Терзија:
„Госпођо, ћеро, госпођо,
мож’ да испечеш погачу,
без сита да гу отсејеш,
без воду да га замесиш, 15
без огња да гу испечеш?”
„Терзија, море, ђидија,
проз косс ћу гу отсејем,
у сузе ћу гу замесим,
на сунце ћу гу иснечем.” 20