Гором иду кићени сватови,
гором иду, перунику беру.
Иван неће перунику брати,
већ он иде наспоред с девојку,
па говори лијепе девојке: 5
„Срамота је нас два говорити,
ал’ не може без говора бити!
Кад пођемо моме белом двору
и’шетаће моја стара мајка
и изнети златан кондир вина. 10
Ти га узми, ал’ га немој пити!
Моја мајка стара отровница:
отровала девет миле снаје
и десету Диванку девооку."
