Горачићки епитафи: ђаци

Горачићки епитафи: ђаци преписи су епитафа са надгробних споменика у драгачевском селу Горачићи. Записи представљају драгоцена микро-историјска сведочанства која сведоче о житељима овог села током 19. и прве половине 20. века, осветљавајући бројне друштвене и животне околности, истовремено и промене духа времена.

Епитафи:

Овде почива

РИСИМ Павловић

ученик прве класе 4 разреда

школе чачанске

поживи 16 г.

престависе у вечност

15 јунија у 1849

Зимоњића гробље

Овде је сарањен увенути цвет

девојка ВИНКА

кћер Тиосава и Јелене Јаковљевића

из Горачића, рођена 16 октомбра у 1886 год.

па тек ме на милост родитељи мои

дадоше у основну школу и научиг II разред

а немила смрт ме од жалосниг родитеља позва

24 децембра у 1895 години.

Збогом роде ја одок одакле се повратити нећу,

а ви роде запалите свећу.

Оста отац плакајући

а жалосна мајка углас кукајући

и од жалости.

Овај спомен подигоше у 1896.

Јаковљевића гробље

Овај свету мој зелени цвету

одма постаг и одма ме неста

душа моја сад у рају бива

а тело ми мати земља скрива

ДРАГИЋА од 9 год.

син Милосава и Божике Радосавчевића

из Горачића

ђак I разреда основне школе

а умро је 4 децембра 1905 год.

на жалост своје родбине и целе околине.

(...)

Черговиште

Овде почива

СТАНКО Петровић

бивши ђак II разреда

основне школе

кои поживи 11 год.

а умро од водоплави

10 јуна 1921 год

(...)

Ружичића гробље

Извор

• Маринковић Радован М; Зоран Маринковић, Момчило Стевановић, „Камени памћеници Горачића”, Библиотека општине Лучани - Гуча, Гуча, 2017.