Пређи на садржај

Горачићки епитафи: споменици у црквеној порти

Извор: Викизворник

Горачићки епитафи: споменици у црквеној порти преписи су епитафа са надгробних споменика у драгачевском селу Горачићи. Записи представљају драгоцена микро-историјска сведочанства која сведоче о житељима овог села током 19. и прве половине 20. века, осветљавајући бројне друштвене и животне околности, истовремено и промене духа времена.

Епитафи:

[уреди]
Зде почивает раб Божи
свјашченојереј ЈОВАН Савић
началник храма свјатије Богородици
храм соврши на 1810
а престави се 1813 марта 27.
Порта цркве у Горачићима


Калуђер ЈЕВРЕМ А. ВУЈИЧИЋ
као војник борећи се за своју Отаџбину
и наше манастире
погинуо је од Турака на Ђурђевим стубовима
14 октобра 1912 год. Поживиг 31 годину.
Порта цркве у Горачићима


МИЛОВАН Јевремчевић из Горачића пож[иви] 23 год. а погибе на Степојевцима 19-IX-1914 г. борећи се за своју отаџбину.
Бог да му душу прости.
Спомен подижу синовци Веселин и Андрија.
Порта цркве у Горачићима


Овај белег код овог храма показује успомену поштеног грађанина и храброга војника ДОБРОСАВА Радосављевића из Губереваца бившег редова 2 чете 1 батаљона допунског пука који у 45 год. као војник даде свој живот за отаџбину и погибе 8-ог новембра 1914 год. код Смедерева.
Бог да му душу прости.
Овај му спомен подиже његова благодарна супруга Стојка са девером Светозарем и Јовом и Десанком 1921 год.
Порта цркве у Горачићима


Приђи ближе српски мили роде те прочитај овај тужни натпис овде где показује дична Срба ТИКОМИРА Јелића из Горачића бивши војник 2 чета 2 баталион 10 пука I позива који је учествова у свима ратовима од 1912 па до 1915 г. храбро борећи се за слободу своје отаџбине борећи се са Бугарима крвопилцима и погибе на Брестовом долу 17 октобра 1915 г. своје младости од 25 год.
Па тек ми младост у напредак пође
конац смрти и судбина дође
те и моје тело несложик овде
Збогом роде
ја одок одакле се повратити нећу
а ви цркви положите свећу.
Овај му спомен подиже његова супруга Перса и кћер Јулијана у 1923.
Порта цркве у Горачићима


Ратни споменик ОБРЕНА Радосавчевића из Горачића војника II чете I бат[аљона] Крушевачких резервних трупа. Живео 40 год. а учествовао је у ратовима као храбар војник рањен је на положају у Крупњу и упућен у Милановачку болницу и умро у истој болници туе и сарањен 15-ог децембра 1915 г.
Слава му.
Бог да му душу прости.
Овај спомен подижу супруга Рајка и ћерка Драгојла.
Порта цркве у Горачићима


ИС ХС НИ КА
Споменик показује тело пок. храброг ратника Драг (...) а који часно поживи 45 година а борећи се за своју отаџбину и слободу умро је од ратних напора 20 децембра ту је и сарањен код Скадра 1915 г.
Слава му на оном рајском свету.
Бог да му душу прости.
Спомен подигоше му син Милутин и супруга Станица и кћер Наталија.
Порта цркве у Горачићима


За успомену моме сину ПАВЛУ С. Кнежевићу из Горачића који поживи 18 г. а умре 1915 г. од ратних напора бранећи своју отаџбину од непријатеља.
Овај спомен подиже му ожалошћена мати Љубица сестра Пауна и зет Љубо 1921 године.
Умре у Ћустендилу 22-12-1915 г.
Порта цркве у Горачићима


Ево овде овај спомен стоји нека чита ко ратника воли ТИЈОСАВ Ћендић из Губереваца војник I чете I батаљона резерних трупа поживи 19 г. а умре на острву Виду 16 јуна 1916 год.
Бог да му душу прости.
Спомен му подиже брат Бранисав и синовци.
Порта цркве у Горачићима


Свештеник
МИОДРАГ ШОЛАЈИЋ парох горачки од 1931-1943 год. рођен 17 1907 јуна у Ивањици погинуо 11. јуна 1943 у Озрему срез таковски
Спомен му подигоше захвални парохијани
Порта цркве у Горачићима
ВИТОМИР Ћендић из Губереваца поживи часно 33 г[одине] а као наредник у рату погибе од Немаца у (...) 1945 г. у Срему 17 I 1945 г.
Спомен му подижу браћа Десимир Миломир мајка Миљка и жена Радмила.
Порта цркве у Горачићима


РАДОЈКО син Миленка и Станице Вукајловић из Губереваца поживи 21 г[одину] као : војник 2 чете 2 батаљона 5 бригаде погибе у Дубрави 1 маја 1945 г.
Бог да му душу прости.
Спомен му подижу ожалошћени родитељи и браћа Драган Миљојко и Исаило и жена Љубинка.
Порта цркве у Горачићима

Напомене

[уреди]

Извор

[уреди]
  • Маринковић Радован М; Зоран Маринковић, Момчило Стевановић, „Камени памћеници Горачића”, Библиотека општине Лучани - Гуча, Гуча, 2017.