Гонџе ружо
Гонџе ружо
У зеленом саду,
Лијепо ли
Миришеш у хладу!
Љепше него
Сав босиљак рани
И зумбули
Росом покапани.
Гонџе ружо
У зеленом саду,
Лијепо ли
Миришеш у хладу!
Али заман!
Ја те нећу брати,
Нити брати
Нити драгој дати;
Моја драга
И не хаје за ме,
Нити хаје
Нити чека на ме.
На срцу ми
Тешки јади стоје,
Јер ја више
Немам драге своје.
Немам драге,
А све мислим на њу,
И кунем је
И ноћу и дању:
Не утекла
Од мога харама
Што је мене
Оставила сама, -
Но бог дао
Па у дерту своме
Заплакала
На мезару моме!