Големо либе
Жубор ми вода идеше
Низ таја пуста долина
Крај неја мома седеше
Па тихо сузе ронила.
Мому ми поток прашује:
Ој мори момо малена!
О што ти срце јадује,
Каква је туга голема?
На поток мома збореше:
»Поточе водо убава,
При мене ј' либе чобанче
Мајка ме нему не дава!
Мајка ме њему не дава
Зашчо је голем преголем!
Ако је либе преголем,
А јас га за то поволем!
Мајка ме њему недава
Зашчо је либе делија!
Ако је либе делија
Јас ће му будем гидија!
Мајка ме њему недава
Зашчо је либе бекрија! -
Ој леле туго голема! —
Ако је либе бекрија
Јас ће му будем раћија?
.jpg)
