Гле јунака неједнака,
чуднога лудака.
Чудна чуда изводио,
на чудноме коњу,
у каљавом пољу, 5
на медвеђем седлу,
на курјачкој узди.
Кад изађе на планину,
он потрже топузину,
да обали и поруши града Цариграда. 10
Ту седи св. Тома и св. Јован;
они плету канице,
плетенице и узице,
те да ухвате вештице
са злим очима. 15
Оне бегају по широкој пољани,
по високој дубрави,
по дубокој Морави;
али их свеци нађоше,
а оне се молише: 20
Немојте нас везивати,
ми ћемо вам требати
заједно са нашим племеном.
Ал говори св. Јован:
- Тут, виле и вештице, 25
не треба ми ваше племе и семе;
остругом се опасивале,
вретеном се подупирале,
ватром се хладиле,
ледом се грејале, 30
камење јеле,
а земљу пиле;
на дно мора сишле,
па отуд не изишле,
већ по мору песак бројале, 35
по небу звезде,
по гори лист,
по листу капље,
по вуку длаке,
по псу руно 40
по овци вуну,
по ливади триву,
по глави косу,
по кокошки пера.
Пепелом се солиле, 45
угљеном се црниле;
а кад све то учиниле,
онда нашем (Јовану) доскочиле!
Аман, па земан.
(252, с. 302-303)
Певач, место записа и напомена
Бела Вода.
Референце
Извор
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 45-46. бр. 55.
Мијатовић, Станоја М. Народна медицина Срба сељака у Левчу и Темнићу, СЕЗ, XIII (1909), с. 302-303.
Лазаревић, Велибор: Народне басме и лечења у Левчу и Темнићу; Лепосавић : Институт за српску културу Приштина - Лепосавић, 2020., стр. 154-155. бр. 7.
