Главу веже Мустајбеговица,
бег Мустај-бег држи огледало
па говори својој вјерној љуби:
— Лијепа ти си, моја вјена љубо!
Говорила Мустајбеговица: 5
— Не будали, беже Мустај-беже,
ти љепоте ни видио ниси.
Да ти видиш Сеховића Каду
и њезину прелијепу Назу,
не би знао, ко те је родио 10
и бијелим млијеком задојио.
Говори јој беже Мустај-беже:
— О бога ти, моја вјерна љубо!
Састави ме са шећерли Назом,
даћу теби ћурак и ћурдију, 15
дати ћу ти робље и робиње
и даћу ти ђердан од дуката.
Рече љуба, уједе је гуја,
припе скуте, узврну рукаве,
она оде у маве мутваке, 20
све госпоје на вечеру зовну
и позовну Сеховића Каду,
и њезину прелијепу Назу.
Вечераше и акшам клањаше.
Говорила Мустајбеговица: 25
— О бога ти, Сеховића Кадо!
Устави ми шећер лијепу Назу,
нека са мном у двору преноћи,
јере нема бега Мустај-бега.
Рече Када, устави се Наза. 30
Кад су госпе са собета пошле,
оде Бегза у одају с Назом.
Оне стеру мекане душеке,
а на врата беже Мустај-беже.
Узе Назу по свилену пасу 35
па је баци на меке јатаке,
љуби Назу вечер до сабаха.
Када се је дану окренуло,
Љуба шаље танану робињу
да доведе шећер лијепу Назу. 40
Говорила танана робиња,
говорила бегу Мустај-бегу:
— Мустај-беже, селам ти је љуба,
да ти шаљеш шећер лијепу Назу,
караће је остарјела мајка! 45
Говори јој беже Мустај-беже:
— Хајд’ јој кажи, млада робињице,
не враћа се мејит са мезара,
ни од мене шећер лијепа Наза.
Поврати се млада робињица 50
па све каза Мустајбеговици.
То је њојзи врло мучно било
па ти опет шаље робињицу.
Говорила млада робињица:
— Мустај-беже, објеси се љуба! 55
Говори јој беже Мустај-беже:
— Хајд’ јој кажи, млада робињице,
нек се вјеша, на крилу је љепша!
Референце
Извор
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 692-693.
