Вјештица и тмора

* * *

  

Вјештица и тмора^[1]

Вјештица и тмора,
Мени ништ' не могла,
Док не пребројила
По пољу увјетка,
И по небу звјезда; 5
Звјезда ти узда
Од камена уста!

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg

---

Референце

1. Ово говоре жене над ђететом, кад га лијежу, да спава; а кад умије већ говорити, науче га, да то само искаже, јер, веле, „онда га не ће обноћ сисати вјештице и тморе.“

Извор

Красић Владимир, Српске народне пјесме старијег и новијег времена, књига прва, Браћа Јовановић, Панчево, 1880., стр. 156-157.