„Врућина ми, брале,
врућина тужнина,
пушти мене, брале,
на воду да идем,
воду да наточим, 5
лице да набелим.“
„Не пуштам те, сестро,
ти воду не точиш,
но овчари вараш.“
„Несам, брале, несам. 10
На брег сам стојала,
чудо сам гледала —
како косач коси.
С једну косу, брале,
три откоса тера: 15
један откос, брале,
женке и босиљак;
други откос, брале,
иље и ковиље;
трећи откос, брале, 20
трава чемерика.“
Референце
Извор
Симоновић, Драгољуб, Заплање - природа, историја, етнографија, друштвено-економски развој, породица, народне песме, Ниш, Градина; Београд, Народна књига; Етнографски институт САНУ, 1982., стр. 754.
