Врбаличје, опаличје,
месоједниче, крвопивниче;
не мучи се, не блуди се,
ми смо веру ватили,
у пос’ месо да не једеш, 5
крв да не пијеш,
кости да не ломиш.
А ти си (из) веру излезал,
у пос’ месо једеш,
(у пос’) крв пијеш, 10
(у пос’) кости ломиш.
’Ајд, излази из кочину,
из мачину, из нос,
из уста, из главу,
из мозак, из уши, 15
из зуби, из косу,
из грбину, из мешину,
из црева, из тумбак:
кано пујак по пујке,
кано пет’л по кокошке, 20
кано гус’к по гуске,
кано праз по свиње,
кано ов’н по овце,
кано коњ по кобиле,
кано лој по углен, 25
кано магла по дел,
кано прашишта по буњишта.
А ја (Стана) бајалница,
бајем да избајем свакојаку бољку,
и знану и незнану. 30
Да излезне зло из (Марка),
кано земља да спи.
Зло да заступи
кано земљу.
(377, бр. 240)
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 255. бр. 422.
