С ону банду Шибеника
Шибен трава до кољена,
У њој пасу три јељена,
Чуваше их ђевојчица,
Једна божја љепотица. 5
На њу ми је доламица
И бијела кошуљица
И шарена марамица;
Каничицом опасана,
А гајтаном потпасана. 10
Отуд до'ше три делије,
Три делије у демије.[1]
Један вели, па говори:
"Ја би радиј шњом чувати."
Други вели, па говори: 15
"Ја би радиј распасат' је
"Него с царем вечерати."
Трећи вели, па говори:
"Луди бисте, шта рекосте?
"Ја би радиј шњом спавати 20
"Него с царем царовати.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 327-328.
