Волио сам лијепу ђевојку
Ој, старице, моја мила мајко,
Волио сам лијепу ђевојку.
Обећала да ће поћи за ме,
Али сада оде за другога.
Да ј’ за другог не би’ ни жалио, 5
Већ у селу за побрицу мога,
Па ме побро зове у сватове
Да му будем ђевер до ђевојке.
Свјетуј, мајко, што ћу и како ћу?
Како ћу му, јадан, ђевер бити 10
Кад он моју узимље ђевојку?
Лијепо га је евјетовала мајка:
„’Ајде, сине, побри у сватове
И буди му ђевер до ђевојке.
Сједи, сине, до своје снашице, 15
К’о до своје рођене сестрице.
Мили сине, само јунак буди,
Стегни срце у јуначке груди,
Немој, сине, образ оцрнити.
Боље ти је главу изгубити, 20
Нег’ срамотан по св’јету ходити,
Побратимску ријеч погазити.
Кад је цура побри превољела,
Она није твоја већ његова.
Ваљда ј’ тако од бога суђено." 25
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
