Владислав/37
| ◄ ПОЗОРЈЕ ДЕВЕТО | ПОЗОРЈЕ ДЕСЕТО | Насловна ► |
ПОЗОРЈЕ ДЕСЕТО
Несторица, Зарица, одмах затим Ивица.
НЕСТОРИЦА: Каква ужасна вика?
ЗАРИЦА: Краљ мртав.
ИВИЦА (ступи с голим мачем): Где је ужасно чудовиште? Зар већ мртав?
НЕСТОРИЦА:Страшног позорја, Боже мој! Виче, помагајте јунаци, уби ме Владимир, и за мало, он мртав.
ИВИЦА: Чујте, војводе, Ивичиног гласа. Ова звер убила је Радомира у лову, уцвелила толике душе, најпосле и самог Владимира живота лишила. Вечна се правда показала, мој је мач излишан. (Завуче мач у корице).
ЗАРИЦА: О, Боже, сачувај сваког од силног искушенија!
(Завеса пада).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|