Вилине пјесме

* * *

  

Вилине пјесме^[1]
а

Да зна женска глава,
Што ј' одољан трава,
Свагда би га брала
У пас ушивала
Уза се носила. 5

б

Кад би знала мушка глава,
Што је ником воде с напит'
Нигда не би ником пила.

в

Кад би знала мушка глава
Што ј' рукавом утрти се,
Нигда с' не би њим утрла.^[2]

---

Референце

1. У Вуковару један старац родом из Босне с Тромеђе приповиједао ми је, како је у Велебиту гледао вилу гдје сједи на камену и ове пјесмице пјева. Ја сам ове пјесмице слушао и од другијех људи и жена, само што ме нико други није увјеравао, да их је он од виле чуо.
2. Ваља да ради нечистоте, као што се приповиједа, да и куга судове кад се увече оставе неопрани, или кад се добро не оперу, ноћу изгребе и отрује. А за то ваља да се мисли, и да није добро ни ником (ничице — легнувши потрбушице) воду пити, да не би човјек, не видећи, шта пије, попио каку бубину или друго што.

Извор

• Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 155-156.