Вила и тица

Вила и тица Писац: Јован Сундечић

---

        Вила и тица

Тамновала у горици вила,
Сузе ронећ', проз плач бесједила:
„Јадом јади, јадно срце моје,
У сужањству и невољи тешкој,
Без помоћи од јуначке руке! —
Имам сестру у богату дому:
Она има доста соколова,
Ка' што ваља лову привикнутих,
Да им утва улетјела не би.. .
Мене кољу шаровите гује;
А то сека с оба ока гледа,
Па јој пусто срце одол'јева,
Да ми гује плаве очи пију. —"
Њу слушала тица из горице,
Из горице с танашне гранчице,
Слушала је па јој говорила:
„„А зар не знаш, из горице вило!
Ко ј' у добру — за зло да не знаде,
Ка' ни у злу — што је добро право? —""

---

Извори

• Јован Сундечић: Изабране пјесме, Матица хрватска, Загреб, 1889, страна 9-10.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Сундечић, умро 1900, пре 120 година.