Вила завадила браћу
Гором језде два мила брајана,
Један другом добра коња љуби.
Гледале и виле из горице.
Говорила вила Мандалина:
„Тко би браћу омразио ову?” 5
Говорила вила Катарина:
„Ја ћу браћу ласно омразити:
Створићу се лијепом дјевојком.”
И отиде пред њих у горицу,
А кад дојде пред њих у горицу, 10
Онда веле два мила брајана:
„Ожени ме, мој мили брајане,
Ожени ме том лјепом дјевојком.”
У тому се браћа завадише.
Потргоше своје бритке сабље. 15
М/л/ађи братац старијег погуби.
Пак узима лијепу дјевојку
Те /је/ меће за се на коњица.
Три је пута пасом припасао,
А четврти од сабље кајасом, 20
И отиде преко горе јунак.
Мало ишао по горици,
А кад/а/ се натраг обазрио,
Али нема лијепе дјевојке.
Онда му се тешко ражалило, 25
Паке се /је/ натраг повратио,
Повратио свому милу брацу,
Те својега браца укопао.
Пак потрже ноже од појаса
Те удари себе у срда/ш/це. 30
Онди пали до два нова гроба
С курве кучке пребијеле виле.
