Вид Дољанин

„Шта протужа на друму цареву ?
„Да је вила, у гори би била,
„Да је змија, у стени би била,
„Већ то јесте неко од јунака.
„Хајдм'о, браћо, да га потражимо!"
То је главом Дољанине Виде,
Па беседи дољанине Виде:
„Браћо моја, незнане делије,
„Отуд иду Турци јаничари,
„Они носе много пусто благо,
„Хајд'те, браћо, да их дочекамо.
„Ако ли их ви сви пропустите,
„Ја их јунак пропустити не ћу.
„Напред иде Терзит Type младо,
„У седлу је ноге прекрстио,
„Лулу пије, у тамбуру бије,
„Нуз тамбуру по танко попева,
„И за њиме триест кочијаша,
„На њему је танана кошуља,
„Троје токе и троје ђечерме,
„На њему је калпак и челенка.
„Ко ухвати Терзит-Туре младо,
„Ко ухвати Type за ождрље,
„На част њему танана кошуља,
„Троје токе и троје ђечерме,
„И на част му калпак и челенка,
„Благо ћемо братски поделити.“
То рекоше и наместише се,
Сваки своју - бусију ухвати.
Отуд иду Турци јаничари,
Сви их редом пропустише лепо,
Не пропусти Дољанине Виде,
Цикну јунак кaндa се помами,
Па ухвати Type за ождрље,
Удари га о земљицу црну,
Пуче Туре ко'но лубеница,
Разбеже се карван кочијаша,
Ту остаде много пусто благо.
Кад то виде Дољанине Виде,
С њега слачи, на себе облачи:
С њега слачи танану кошуљу,
С њега слачи, на себе облачи,
С њега скида токе и ђечерме,
C њега скида, око себе меће,
С њега скида калпак и челенку,
C њега скида, а на себе меће,
А благо су братски поделили.
Ал' беседи xарамбаша Плавша:
„Ој бога ти, Дољанине Виде,
„То је за ме ко' за арамбашу,
„Није за те ко'но за хајдука.“
Ал' беседи Дољанине Виде:
„Јесмо, брате, тако говорили:
„„Ко ухвати Терзит-Туре младо,
„„Ко ухвати Type за ождрље,
„„На част њему од злата кошуља,
„„И на част му токе и ђечерме,
„„И на част му калпак и челенка.""
Расрди се харамбата Плавша,
Па удари Дољина Вида,
Удара га и два и три пута,
Не погоди Дољанина Вида,
Већ погоди по зеленој јели,
Па полак је пресекао јеле
И мало му ј' меса захватио.
Кад то виде Дољанине Виде,
Он удара харамбашу Плавшу,
А полак је пресекао јеле,
Пресече му танану кошуљу,
Пресече му свилена појаса,
За појасом до две пушке мале,
Мало му је меса захватио:
Да му крвца ране не залива,
Видла би се џигерица бела.
Кад то виде харамбаша Плавша,
А он јунак три књиге написа:
Једну шаље Вицковић-Осману,
Другу шаље Талу на кулашу,
Трећу шаље Попрженовићу.
Кад у јутру бео дан освану,
Дан освану и сунце ограну,
Чиј' је редак за гору на воду?
То је редак Дољанина Вида.
Ал' беседи Дољанине Виде:
„Ој дружбино, моја браћо драга,
„Немојте ме на воду шиљати,
„Ја сам ноћас чудан санак снио,
„Чудан санак, а у чудан данак,
„У суботу у очи недеље:
„Напало ме до три љуте гује,
„До две убих, трећа ме уједе."
Ал' беседи дружбина остала:
„Ao Виде, једна страшљивице!"
То се Виду срамота учини,
Узе ведро он у леву руку,
Пушку узе у десницу руку.
Мирно Виде кроз гору прошао
И мирно је воде захватио,
Кад се јунак натраг повратио,
Пуче пушка из горе зелене,
Не погоди Дољанина Вида,
Већ за Видом у зелену јелу.
Спусти ведро Дољанине Виде,
Окрену се и десно и лево,
Нигде никог јунак не опази,
Већ опази пуце на јунаку:
Пуце гледи, у срце погађа.
Узе ведро у лијеву руку,
Узе пушку у десницу руку,
Па он оде кроз гору зелену.
Пуче друга из горе зелене,
Не погоди Дољанина Вида,
Већ за Видом у зелену траву.
Спусти ведро Дољанине Виде,
Окрену се и десно и лево,
Нигде никог јунак не опази,
На јунаку опази челенку:
Челенку гледи, у чело погађа.
Узе ведро у лијеву руку ,
Пушку узе у десницу руку,
Па он пође кроз гору зелену.
Пуче трећа из горе зелене,
Пуче пуста, канда се распаде,
Паде Виде у зелену траву,
Виде паде, а Турчин допаде,
С њега слачи, на себе облачи:
С њега слачи танану кошуљу,
С њега слачи токе и ђечерме,
С њега слачи, на себе облачи,
С њега скида калпак и челенку,
С њега скида, а на себе меһе. -
Лов ловио Груја дете младо,
Па беседи Груја дете младо:
„Да мој бабо, Старина Новаче,
„Пуца пушка нашег стрица, бабо,
„Нашег стрица, Дољанина Вида,
„Та он не ће без нужде пуцати.
„Хајде, бабо, да ми то видимо!“
Кад то види Груја дете младо,
Пушком бије Груја дете младо,
Па погоди Вицковић-Османа,
Паде Осман у зелену траву.
Ал' беседи Груја дете младо:
„Лез'те сада један поред другог.“

Извор

Б.М. 1875. Српске народне песме. Панчево, Наклада и штампарија браће Јовановића. стр. 121-126.