Ветар ружу преко поља носи.
Нанесе је Јове под шаторе
под шатором нигде нико нема,
само Јово болес' боловаше
у болести ружу питоваше: 5
„Ој, бога ти, ружо румена,
откуд дође ти о'де код мене?“
„Ветар ме је тебе донијео,
пратила ме твоја вереница
и тебе је Јово поздравила: 10
'Болуј Јово сам' немој умрети,
ја ћу теби понуде донети
суве шљиве са сирове грање,
с мора смокве с Дунава јабуке,
болуј Јово сам' немој умрети. 15
Што да умреш кад ти време није,
што да легнеш де ти место није,
црна земља младос' да покрије!'“