Веселе жене виндсорске

Веселе жене виндсорске Писац: Виљем Шекспир

Превео: Боривоје Недић

ЛИЦА:

ВИТЕЗ ЏОН ФАЛСТАФ
ФЕНТОН, племић
ПЛИТКОУМИЋ, судија
МРШАВКО, рођак Плиткоумића
ФОРД и ПЕЏ, два виндзорска грађанина
ВИЉЕМ ПЕЏ, дечак. Пеџов син
ПОП ХЈУ ЕВАНС, свештеник из Велса
ДОКТОР КАЈУС, францускл лекар
ГОСТИОНИЧАР „Код Подвезице“
БАРДОЛФ, ПИСТОЛ и НИМ, Фалстафови пратиоци
РОБИН, Фалстафов паж
БЕЗАЗЛЕНКО, Мршавков слуга
РАГБИ, слуга доктора Кајуса

ГОСПОЂА ФОРД
ГОСПОДА ПЕЏ
АНА ПЕЏ, њена кћи
ГОСПОЂА ЖУРКА, домаћица код доктора Кајуса

ПЕЏОВЕ И ФОРДОВЕ СЛУГЕ

Место радње
ВИНДЗОР И ОКОЛИНА

ПРВИ ЧИН

СЦЕНА ПРВА

Виндзор. Пред Пеџовом кућом

(Улазе судија ПЛИТКОУМИЋ, МРШАВКО и ПОП ХЈУ ЕВАНС)

ПЛИТКОУМИЋ:
Пречасни Хју, не одвраћајте ме; чуће се о томе и у Звезданој комори^[1]: нека је он десет пута витез Џон Фалстаф, не сме он да вређа племенитог господина Роберта Плиткоумића.
МРШАВКО:
Судију и "кворума"^[2] у глостерској грофовији.
ПЛИТКОУМИЋ:
Да, рођаче Мршавко, "кворума“ и "лотулорума“^[3].
МРШАВКО:
Тако је, богме, И „вратолорума"; и племића по рођењу, господине попо; човека који се потписује „армигеро“^[4] на сваком рачуну, потврди, признаници, обвезници — тако, "армигеро“.
ПЛИТКОУМИЋ:
Да, тако се потписујем; увек тако за ових последњих триста година.
МРШАВКО:
Сви његови потомци пре њега тако су се потписивали; а тако ће можда и сви његови преци после њега. тесте белих ушатки они могу да покажу на свом грбу.^[5]
ПЛИТКОУМИЋ:
То је старински грб.
ЕВАНС:
Тесте белих ушију добро иде са старом крпом; особито, богме; уш је створ близак човеку, и значи љубав.
ПЛИТКОУМИЋ:
Ушатка је птица, а уш гамиже по грбини
МРШАВКО:
Рођаче, ја могу грбу додати.
ПЛИТКОУМИЋ:
То можеш помоћу брака.
ЕВАНС:
Брука је одиста састављати череке.^[6]
ПЛИТКОУМИЋ:
Ни најмање.
ЕВАНС:
Јесте, Богородице ми; ако он узме черек ваше крпе, онда, по мом простом рачуну, вама остају само три скута: но то је свеједно. Ако вас је витез Џон Фалстаф омаловажио, ја сам духовник и радо ћу учинити добро дело да вас помирим и изгладим размирице између вас.
ПЛИТКОУМИЋ:
Чуће се у Савету о томе; то је безакоње.
ЕВАНС:
Не доликује Савету да слуша безакоње; у безакоњу нема страха Господњем: Савет ће, чујте да вам кажем, желети да чује нешто о страху Господњем, а не да слуша
о безакоњу; будите промишљени у томе.
ПЛИТКОУМИЋ:
Ах! живота ми, мач би то решио да сам још млад.
ЕВАНС:
Боље је да пријатељство буде изданак, и то оконча: а у моме мозгу има још једна замисао која може да уроди добрим плодом: ту вам је Ана Пеџ, љупка девица и кћи господара Томаса Пеџа^[7].
МРШАВКО:
Госпођица Ана Пеџ! Она што има смеђу косу и танак пискав гласић.
ЕВАНС:
Баш та; то вам је таман девојка каква се само пожелети може; а деда јој је на самртном одру — бог му дао рајско насеље! — оставио седам стотина фунти, и још сребра и злата, да све буде њено кад наврши седамнаест година; био би добар предлог да се ми махнемо наших свађица и зађевица и да порадимо на томе да се млади господар Ебрахам и госпођица Ана Пеџ узму.
МРШАВКО:
Зар јој је деда оставио седам стотина фунти?
ЕВАНС:
Јесте, богме; а добиће и од оца лепу парицу.
МРШАВКО:
Познајем младу госпођицу; она има лепе дарове.
ЕВАНС:
Седам стотина фунти и друге могућности лепи су дарови.
ПЛИТКОУМИЋ:
Ну, да видимо честитога господара Пеџа. Је ли Фалстаф ту?
ЕВАНС:
Зар да вам лажем? Ја презирем лашца као што презирем човека који је лажљив, или као што презирем онога који не говори истину. Витез Џон је ту: и, ја вас преклињем, послушајте ваше доброжелатеље. Покуцаћу на врата господара Пеџа. (куца) Хој, хој! Бог нека благослови дом овај!
ПЕЏ (изнутра):
Ко је?

(Улази ПЕЏ).

ЕВАНС:
Овде је мир божји, и ваш пријатељ, и судија Плиткоумић; а ту је и млади господар Мршавко, који ће вам можда рећи још понешто, ако вам то буде годило срцу.
ПЕЏ:
Мило ми је што видим ваша господства у добром здрављу. Хвала вам на дивљачи, господару Плиткоумићу.
ПЛИТКОУМИЋ:
Господару Пеџу, радујем се што вас видим: наздравље вам било! волео бих да је дивљач била боља; животиња је била неспретно устрељена. Како је добра госпођа Пеџ? — и ја вам увек од срца захваљујем, да — од свег срца.
ПЕЏ:
Господине, хвала вам.
ПЛИТКОУМИЋ:
Господине, хвала вама; где чули и не чули.
ПЕЏ:
Мило ми је што вас видим, добри господине Мршавко.
МРШАВКО:
Како је ваш жућов, ваш хрт, господине? Чујем да је изгубио трку на Котсволдским бреговима.
ПЕЏ:
То се није могло тачно пресудити, господине.
МРШАВКО:
А, нећете да признате, нећете да признате.
ПЛИТКОУМИЋ:
Дабоме да неће. То је био случај — случило се тако; али пас је добар.
ПЕЏ:
Џукела, господине.
ПЛИТКОУМИЋ:
Господине, добар је то пас, и леп пас: зар се може нешто више рећи? добар и леп пас. Је ли витез Џон Фалстаф овде?
ПЕЏ:
Господине, он је унутра; и волео бих да могу да посредујем између вас и да вам обојици учиним ваљану услугу.
ЕВАНС:
Тако ваља; то су хришћанске речи.
ПЛИТКОУМИЋ:
Он ме је увредио, господару Пеџу.
ПЕЏ:
Господине, он то унеколико признаје.
ПЛИТКОУМИЋ:
Ако је признање, није оправдање: је ли тако, господару Пеџу? Он ме је увредио; одиста јесте; на моју реч, увредио ме је, верујте: Роберт Плиткоумић, племић, каже: он га је увредио.
ПЕЏ:
Ево долази витез Џон.

(Улазе ВИТЕЗ ЏОН ФАЛСТАФ, БАРДОЛФ, НИМ и ПИСТОЛ)

ФАЛСТАФ:
Господару Плиткоумићу, ви ћете ме, дакле, тужити краљу?
ПЛИТКОУМИЋ:
Витеже, ви сте тукли моје људе, убили сте моју срну, и провалили сте у кућу мога шумара.
ФАЛСТАФ:
Али нисам пољубио кћер вашега шумара?
ПЛИТКОУМИЋ:
Пих, жив ми Тодор! За то ћете ми одговарати.
ФАЛСТАФ:
Одговорићу вам одмах; починио сам све то. Ето, сад имате одговор.
ПЛИТКОУМИЋ:
О томе ће Савет сазнати.
ФАЛСТАФ:
Ја вам саветујем да то држите у тајности; Људи ће вам се смејати.
ЕВАНС:
Pauca verba^[8], витеже Џоне; dобро речено.
ФАЛСТАФ:
Добро речено — добро печено! Мршавко, ја сам вам разбио главу: шта ви имате против мене?
МРШАВКО:
Зацело, господине, имам у глави доста ствари противу вас; и противу тих ваших лупежа и хуља, Бардолфа, Нима и Пистола.
БАРДОЛФ:
Ти, сараго!
МРШАВКО:
Ама, не велим ја ...
ПИСТОЛ:
Дедер, Мефистофиле!^[9]
МРШАВКО:
Ама, не велим ја...
НИМ:
Да боцнем, велим! Pauca, pauca! Да боцнем; таква ми је склоност.
МРШАВКО:
Где је Безазленко, где је мој слуга? Можете ли ми рећи, рођаче?
ЕВАНС:
Мир, молим вас. Да се разумемо. Колико видим, у овој ствари имаде три судије: то јест, господар Пеџ, Videlicet^[10] господар Пеџ; па онда ту сам ја, videlicet ја; и, коначно и напослетку, трећа је странка власник гостионице „Код Подвезице".
ПЕЏ:
Нас тројица да их саслушамо и окончамо спор између њих.
ЕВАНС:
Врло добро: записаћу то укратко у своју бележницу; после ћемо обрадити предмет што пажљивије можемо.
ФАЛСТАФ:
Пистоле!
ПИСТОЛ:
Чује ухо моје.^[11]
ЕВАНС:
Иди, ђаволе! каква је то реч: „Чује ухо моје?" Па то је ачење.
ФАЛСТАФ:
Пистоле, јеси ли ти украо кесу господара Мршавка?
МРШАВКО:
Зацело да јесте, тако ми ових рукавица^[12], или дабогда више не ушао у моју велику спаваћу собу^[13] — дигао ми седам гроша у новоискованим новчићима од шест пенија и два сребрна шилинга са ликом краља Едварда, што сам их купио од Једа Милера по цени од два шилинга и два пенија по комаду, тако ми ових рукавица.
ФАЛСТАФ:
Је л’ истина, Пистоле?
ЕВАНС:
Не, обична лажа, ако је сецикеса.
ПИСТОЛ:
Шта, горски туђинче!^[14] Господару,

На мегдан зовем усуканог мршу.

Пореци што ти лабрња изрече!

Пореци! Гром и пакао, лажеш!

МРШАВКО:
Ових ми рукавица, онда је то био он.
НИМ:
Будите паметни, господине, и прођите се шеге: могли бисте извући дебљи крај ако се будете тако шегачили са мном; узмите се у памет!
МРШАВКО:
Овог ми шешира, онда је паре узео овај с црвеним лицем; јер иако не памтим шта сам радио кад сте ме опили, ја ипак нисам баш преиспољни магарац.

СЦЕНА ДРУГА

Верона. Врт Јулијине куће

(Долазе ЈУЛИЈА и ЛУЦЕТА)

ЈУЛИЈА:

Сад, кaд смо саме, реци ми, Луцета,
Би li ми рекла ти да се заљубим?

ЛУЦЕТА:

Да, госпо, али — никад неопрезно.
  
ЈУЛИЈА:

У скупу оних племића шло са мном
Сваког су дана, по мишљењу твем
Који је од њих најдостојнији
Љубави.

ЛУЦЕТА:

Молим поновите само
Имена њина, па ћу онда тек,
Према плиткоћи своје вештине,
О томе дати вама и свој суд.

ЈУЛИЈА:

О Егламору лепом шта ти мислиш?

ЛУЦЕТА:

Слаткоречив је он витез, и мио:
Ал’, да сам што ти, тај мој не би био.

ЈУЛИЈА:

А Меркацио, витез богат тако?

ЛУЦЕТА:

Богатство добро; он тако и тако.

ЈУЛИЈА:

А Протеј млади? Шта о њему велиш?

ЛУЦЕТА:

Да луде ли смо! Шта још знати желиш?

ЈУЛИЈА:

Гле, а шта значи та нагла промена
При самом помену његова имена?

ЛУЦЕТА:

Опростите ми што ја, ситна, мала,
Свој суд о дивном витезу би дала!

ЈУЛИЈА:

Зар не и о њему, к’о о другим свима?

ЛУЦЕТА:

Он највише доброг преимућств'а има.

ЈУЛИЈА:

А твој разлог?

ЛУЦЕТА:

Немам разлога другога;
Такав ми се чини, сматрам га таквога!

ЈУЛИЈА:

Ти би хтела да он моју љубав има?

ЛУЦЕТА:

Да, ако се само ваша љубав прима.

ЈУЛИЈА:

Он најмање гледа да ми се додвори.

ЛУЦЕТА:

Ал’ га зато љубав понајвише мори!

ЈУЛИЈА:

Мала љубав када тако мало збори!

ЛУЦЕТА:

Затворена ватра најснажније гори.

ЈУЛИЈА:

Који не покажу љубав ти не љубе.

ЛУЦЕТА:

Ал’ најмање воле који љубав трубе.

ЈУЛИЈА:

Да ми је знати шта мисли.

ЛУЦЕТА:

Читајте
Ово писмо, госпо.
(Даје писмо)

ЈУЛИЈА:

„Јулији". - Реци ми
Од кога је оно?

ЛУЦЕТА:

Садржај ће рећи.

ЈУЛИЈА:

Кажи ми, кажи, ко ти га је дао?

ЛУЦЕТА:

Паж Валентина витеза, а њега
Мислим да Протеј послао је. Он би
Сам дош’о к вама, ал’ наиш’о на ме,
И ја га примих место вас. Сад молим
Да опростите погрешку ми ову.

ЈУЛИЈА:

Подводачица подла ти си, је ли?
Како смеш примат писма блудничка?
Шаптати и правити заверу против
Младости моје? Часно звање збиља,
А ти подесна за то достојанство.
Узми лист овај, врати га, или ми
Бежи с очију!

ЛУЦЕТА:

Ал’ служба љубави
Награду заслужује, а не мржњу.

ЈУЛИЈА:

Хоћеш ли ићи?

ЛУЦЕТА:

Да, да бисте ви
Могли размислити.
(Оде)

ЈУЛИЈА:

Ипак бих волела
Да писмо оно прочитах. А сада
Срамота ме је да је натраг зовем,
И замолим је да учини грешку
Због које сам је сад изгрдила.
Како је глупа! Зна да сам девојка,
А не нагна ме да отворим писмо!
Девојке кажу из смерности "не“,
А желе да то човек схвати „да“.
Како настрана, луцкаста је љубав,
Као ћудљиво дете кад огребе
Дадиљу, затим одмах љуби прут!
Како Луцету ја отерах гневно,
Мада бих сад је задржала радо!
Како навикох чело да се мршти
Љутито, мада унутрашња радост
Гони ми срце да се осмејкује.
Моја је казна да зовем Луцету
Натраг и молим да ми опрости
Лудост. Луцета!
(ЛУЦЕТА се враћа)

ЛУЦЕТА:

Ваша милост жели?

ЈУЛИЈА:

Је ли обеду време?

ЛУЦЕТА:

Камо да је,
Да би сте своју срџбу искалили
На јелу, а не на својој служавци.

ЈУЛИЈА:

А шта сте оно брзо подигли?

ЛУЦЕТА:

Ништа.

ЈУЛИЈА:

Ал’ ви сте сагнули се нешто?

ЛУЦЕТА:

Хартију коју испустих подигох.

ЈУЛИЈА:

Зар је та хартија за вас ништа?

ЛУЦЕТА:

Па баш ништа што се мене тиче.

ЈУЛИЈА:

Онда нек’ чека оног кога се тиче.

ЛУЦЕТА:

Госпођо, неће лежати онамо
Где треба ако објашњена није.

ЈУЛИЈА:

Неки твој драган пис’о ти у стиху.

ЛУЦЕТА:

Да бих то складно отпевати могла.
Ал’ покаж’те ми, одредите тон.

ЈУЛИЈА:

Таквој играчки не придајем важност.
Најбоље певај по арији оној:
„Лакомислена љубав" што се зове.

ЛУЦЕТА:

За тако лаку арију је песма Много озбиљна!

ЈУЛИЈА:

Можда припев има?

ЛУЦЕТА:

Да, и биће врло мелодичан
Кад га певате ви.

ЈУЛИЈА:

А зашто не ти?

ЛУЦЕТА:

Не могу тако високо да певам.

ЈУЛИЈА:

Да видим песму.
(Узима писмо)
Но, шта је ово?

ЛУЦЕТА:

Ако хоћете отпевати то
Тон не мењајте. Мени се не свиђа
Ваш измењени тон.

ЈУЛИЈА:

Не свиђа зар?

ЛУЦЕТА:

Одвећ је оштар.

ЈУЛИЈА:

Ти си много ћудљива.

ЛУЦЕТА:

А сад сте много опори, кварите
Складност арије наглом променом.
За ову песму потребан је тенор^[15].

ЈУЛИЈА:

Ти би га својим басом угушила.

ЛУЦЕТА:

Не, ја сам, госпо, за Протеја сад.

ЈУЛИЈА:

Даље с досадном тричаријом том!
Збркана то је изјава љубави! —
(Поцепа писмо)
Иди! Остави цедуљице те;
Ти ћеш да скупиш њих, да ме љутиш.

ЛУЦЕТА:

Тобоже љута; а волела би
Да је и друго писмо од њега
Тако наљути.
(Оде)

ЈУЛИЈА:

Гневна сам на себе.
Мрске руке, љубавне уништисте речи!
Осице^[16] штетне, нахраниле сте се Сад медом који су вам пчеле дале.
А жаоком их убијате својом.
За накнаду љубим сада свако парче.
Гле, овде пише „љубазна Јулија“;
О, нељубазна Јулија! Бацићу,
Из освете за твоју незахвалност,
Твоје име на тврдо камење,
И презриво ти гордост газити.
А овде пише: „Љубављу рањени
Протеј"; сирото то рањено имее!
У грудима ћеш мојим, к’о у постељи,
Лежати док се рана не исцели.
Очистићу те, рано, лековитим
Пољупцем. Само двапут или трипут
Написано је име "Протеј“. Умири се,
Добри ветре, да не одуваш ниједну
Рећ, док не нађем свако слово писма,
Сем мога имена; њега нека вихор
Однесе на страшну, окомиту стену;
И одатле у бесно море баци!
Гле, овде је двапут написано
Његово име у једном ретку:
„Сироти, очајни Протеј, заљубљени
Протеј слаткој Јулији.“ — Ово ћу
Оцепити; не, нећу, јер га је
Тако лепо здружио са својим
Именима чежњивим; овако
Савићу их једно на друго; па сад се
Љубите, грлите, чин’те што вам воља!
(ЛУЦЕТА се враћа)

ЛУЦЕТА:

Госпо, обед је готов. Отац чека вас.

ЈУЛИЈА:

Добро; па хајдемо.

ЛУЦЕТА:

Шта? Зар цедуљице
Ту да леже и тајну одају?

ЈУЛИЈА:

Покупи их ако сматраш да су важне,

ЛУЦЕТА:

Не, грдисте ме што сам их донела.
Али их ипак оставити нећу
Да овде леже.

ЈУЛИЈА:

У вољл су вама.

ЛУЦЕТА:

Да, госпо драга, ви можете рећи
То што видите; али видим и ја,
Иако, ваљда, мислите да жмурим.

ЈУЛИЈА:

Хајде, хајде, хоћеш ли пожурити?
(Одлазе)

СЦЕНА ТРЕЋА

Верона. Антонијев дом

(Улазе АНТОНИО и ПАНТИНО)

АНТОНИО:

Кажи ми, Пантино, због каквог те то
Важног разговора задржа мој брат
У трему?

ПАНТИНО:

Зборио о синовцу свом,
Протеју, вашем сину.

АНТОНИО:

Али шта?

ПАНТИНО:

Чуди се што му ваше лордство пушта
Да траћи своју младост код куће.
Док други људи, угледа мањега,
Рад’ напретка шаљу синове у свет:
Неке у рат, да пробају срећу;
Неке да траже острва далека;
Неке на учене универзитете.
Рек’о је да је ваш син Протеј згодан
За све то, и још да вас замолим
Да му не дате да време траћи
Код куће, јер би њему у старости
Баш недостатак био то што није
Путов’о више у својој младости.

АНТОНИО:

За то не мораш молити ме дуго,
Јер месец дана о том мислим већ,
Размишљам како губи своје време,
И како неће потпун човек бити,
Не буде л’ у свету окушан и учен.
Радом и трудом искуство се стиче
И брзим током времена допуни.
Реци ми куд бих послао га сад?

ПАНТИНО:

Вашем лордству мислим није непознато
Да је Валентин, његов млади друг,
У служби цара ^[17] на царском двору.

АНТОНИО:

Знам то добро.

ПАНТИНО:

Мислим да би било
Добро да га ваше лордство пошље тамо.
Он ће се тамо вежбат у борењу
И витешким играма, слушаће
Разговоре, општит с племићима;
Имаће тамо прилике да види
Вежбе достојне младости његове
И племенитог његовога рода.

АНТОНИО:

Допада ми се твој предлог; добро си
Саветовао; само извршење
Показаће ти кол’ко ми се свиђа.
Послаћу га на царев двор што пре.

ПАНТИНО:

Сутра Дон Алфонзо и други племићи
Доброга угледа одлазе да цара
Поздраве и да његовој милости
Препоруче своју службу.

АНТОНИО:

Добро друштво;
С њима ће Протеј; баш у добри час!
Сад ћу му казат.

(Улази ПРОТЕЈ)

ПРОТЕЈ:

Љубави слатка! Слатко писмо! Слатки
животе! Ту је њена рука, јамац
Њенога срца; ту је завет њене
Љубави, залога части њезине.
О, кад би очеви наши одобрили
Нашу љубав и запечатили
Нашу срећу својим пристанцима!
Дивна Јулијо!

АНТОНИО:

Хеј, шта читаш тамо?

ПРОТЕЈ:

Кратко писмо, милостиви оче,
Од Валентина, које је донео
Пријатељ што је дошао од њега.

АНТОНИО:

Дај ми, да видим шта је ново ту.

ПРОТЕЈ:

Нема ту, оче, вести никаквих;
Сем што пише да задовољно живи,
Да је омиљен јако и све више
У царевој милости; жели да сам с њим,
Да суделујем у срећи његовој.

АНТОНИО:

Па јеси л' његовој жељи наклоњен?

ПРОТЕЈ:

Вашој се вољи, оче, покоравам;
Његова пријатељска жеља неће
Утицати на ме.

АНТОНИО:

Ал' моја је воља
У складу баш са жељом његовом.
Не чуди се мојој ненадној одлуци;
Јер то што хоћу то хоћу, па крај.
Ја сам решио да извесно време
На царском двору будеш с Валентином.
За издржање: кол’ко шаљу њему
Његови, тол’ко слаћу и ја теби.
Сутра да пођеш, спреми се!
Изговор Не вреди овде, ја сам одлучан.

ПРОТЕЈ:

Не могу тако брзо спремити се;
Молим вас да се одложи дан-два.

АНТОНИО:

Слушај, што треба биће ти послато;
Одлагања нема; сутра мораш ићи.
Хајд’мо, Пантино; твоја дужност биће
У томе да тај одлазак убрзаш.

(АНТОНИО и ПАНТИНО оду)

ПРОТЕЈ:

Клоних се ватре да се не опечем,
А у море падох, у ком се утопих.
Плашио сам се да покажем оцу
Јулијино писмо, да ме не укори
Због љубави моје; а изговор мој
Прилику му пружи да ми створи
Највећу сметњу баш љубави тој.
О, како ово пролеће љубави
Варљиво нам као сјај априла зрачи,
Кад се за час сунца лепота појави,
А црн облак затим одједном га смрачи!

(ПАНТИНО се враћа)

ПАНТИНО:

Господин Протеју, отац за вас пита;
Што пре хај’те к њему, јер се њему хита.

ПРОТЕЈ:

Тако је то: моје срце прима све,
Мада тисућ пута ипак вели "не“.
(Оду)

ДРУГИ ЧИН

СЦЕНА ПРВА

Милано, Војвођин ћЛворац

(Улазе ВАЛ.ЕНТИН и СПЕД)

СПИД Господине, ваша рукавица.
ВАЛЕНТИН Није моја; моје су рукавице На мојим рукама.
СПИД Ал’ ово је можда
Ваша, јер је само једна.
ВАЛЕНТИН Ха! да
Видим. Да, моја је, дај ми је;
Слатки украсе који покриваш Ствар божанствену! Ах, Силвија!
СПИД Госпођице Силвија! Госпођице Силвија!
ВАЛЕНТИН Ста Је то, момче?
СПИД Она, господине,
Не чује ме.
ВАЛЕНТИН Али, пријатељу,
Ко ти је рек’о да је зовеш ти?
СПИД Ваша милост, ил’ сам погрешио ја.
ВАЛЕНТИН Увек си пребрз.
СПИД Последњи пут ипак
Ја добих грдњу што сам много спор.
ВАЛЕНТИН Па реци мени, момче, да ли знаш Ти госпођицу Силвију?
СПИД Да, ону
Коју је ваша милост заволела?
ВАЛЕНТИН Откуда ти знаш да сам заљубљен?
СПИД Знам то по овим особеним знацима: прво, научили сте, као господин Протеј, да скрстите руке као незадо- вољник; да певушите љубавну песму као цр\рендаћ; да
<1 »
Селате сами као човек који болује.од куге; да уздишете као ђак који је изгубио буквар; да плачете као млада девојка која је сахранила бабу; да гладујете као боле- сник који се лечи гладовањем; да бдите као Човек који се боји крађе; да говорите жалостиво као просјак о пра- знику Свих светих. Имали сте обичај, кад се смејете, да кукуричете као петао; кад идете, да ходате као лав; кад гладујете, да то буде одмах после обеда; а кад сте из- гледали тужни, то је било само због оскудице у новцу, а сад вас је ваша госпа тако изменила да једва могу да мислим, кад гледам у вас, да сте ви мој господар.
ВАЛЕНТИН Зар се све те ствари виде на мени?
СПИД На вама или у вама, то је свеједно. Да ви нисте тако једноставни нико их не би приметио. Али ви сте тако не- притвоми, да те лудости, које су у вама, сијају кроз вас као вода у суду за преглед мокраће, те је свако око које вас види лекар који одмах изврши дијагнозу ваше бољке.
ВАЛЕНТИН Али, реци ми, знаш ли ти моју госпу Силвију?
СПИД Ону у коју толико пиљите кад седи за вечером?
ВАЛЕНТИН Зар си опазио то? Да, на њу мислим.
СПИД Па, господине, ја је не знам.
ВАЛЕНТИН Знаш је п>о мом гледању у њу, а ипак је не знаш!
СПИД Зар није она ружна, господине?
ВАЛЕНТИН Она, момче, није толико лепа колико је мила.
СПИД То, господине, врло добро знам.
ВАЛЕНТИН Ста знаш?
СПИД Знам да није толико лепа колико се вама чини да је мила.
ВАЛЕНТИН Хтео сам речи ђа је њена лепота изврсна, а њена Ијупкост бесконачна
СПИД То је зато што је једна намазана, а друга неура- чунљива.
ВАЛЕНТИН Како намазана? И како неурачунљива?
СПИД Па, ето, господине; тоиико се маже да би била лепа, да нико не може да рачуна на њену лепоту.
ВАЛЕНТИН Ја обожавам њену лепоту. А како ти мене цениш?
СПИД Ви је ниједном нисте видели откако је поружнела.
ВАЛЕНТИН Откад је она поружнела?
СПИД Откако сте се ви заљубили у њу.
ВАЛЕНТИН Заволео сам је кад сам је први пут видео, и јож увек видим да је лепа.
СПИД Ако је волите, ви је не можете видети.
ВАЛЕНТИН ЗаСто?
СПИД Зато, јер је Ијубав слепа. От да имате моје очи, или да ва5е властите очи имају ону оштровидост коју су имале кад сте карали господина Протеја што иде без подвезица.
ВАЛЕНТИН Шта бих онда видео?
СПИД Видели бисте своју садашњу лудост и њену велику поружнелост. Заљубљцн Човцк заборави да подвеже своје чарапе; па и ви, зато што сте заљубљени, не видите да вам ципела није везана.
ВАЛЕНТИН Онда си, момче, можда и ти заљубљен; јер јуче ујутру ниси могао да видиш да ли су моје ципеле обрисане.
СПИД Тако је, господине; био сам заљубљен у своју по- стељу. Хвала вам, ви сте ме изударали због моје за- љубљености, а то ми даје и вечу смелост да вас укорим због ваше.
ВАЛЕНТИН Да закључимо. Због своје љубави ја стојим као на жару.
СПИД Боље би било да седнете и да се расхладите.
ВАЛЕНТИН Синоћ ми је рекла да напишем неколико стихова некоме кога она воли.
СПИД Па, јесте ли написали?
ВАЛЕНТИН Јцсам.
СПИД Зар ти стиховд нису хроми?
ВАЛЕНТИН Нисии, момче; написао сам их што сам боље могао. Мир! Ево је долази.
(Влазл СтЛВИЈА)
СПИД (за себе) о, да дивних покрета! О, да дивне лутке! Сад ће он да јој објашњава као у позоришту с луткама.
ВАЛЕНТИН Госпо и господарице, добро вам јутро по хи- љаду пута.
СПИД (за себе> Што не би додао и једно добро вече! Ово је нека прекобројна учтивост.
СИЛВИЈА Валентине, витеже и мој пратиоче, вама ђве хиљаде пута.
СПИД (за сЦбе) Он треба да дађне камату њој; међутим, она је даје њему.
ВАЛЕНТИН Као Што сте мл наредили, ево Написао сам писмо вашем тајном И безименом пријатељу; не бих Имао воље за то да ми није Према мХости вашој дужност била.
(Даје плсмо)
'и'< СИЛВИЈА О, хвала, добри пратиоче мој.
Врло учено написано, знам.
ВАЛЕНТИН Верујте, госпо, није ишло лако;
Јер нисам знао ком је намењено,
Те сам писао насумце, па стога Непоу7-ђано.
СИЛВИЈА Да л’, можда, свој труд
Прецењујете?
ВАЛЕНТИН Не, госпо; но, ако Треба вам, а ви наређите само,
Хиљађу пута толико 6у писат.
А ипак, ипак...
СИЛВИЈА Леп је закључак!
Погађам исход; ипак, ја га нећу Именовати; ипак и не марим;
А ово ипак узмите натраг;
Ипак вам хвала; не мислим да вас Више тако трудим.
СПИД Цw сцбцј Али ипак хоћеш;
Ипак, па ипак.
ВАЛЕНТИН А ваша милост
Шта мислл? Вама не свиђа се то?
СИЛВИЈА О, да; стихови писани су вешто;
АИл, пошто су нерађо писани,
То их узмите натраг. Узмите их.
(Враћа писмо)
ВАЛЕНТИН Госпо, ови су стихови за вас.
СИЛВИЈА Да, господине, ви сте их писали По мом захтеву, аии ја их нећу;
Они су за вас. А ја бих желела Да дирљивије написани буђу.
ВАЛЕНТИН Ако хоћете — написаћу друго Вашој милости.
СИЛВИЈА Кад га напишете,
Прочитајте га онда, мене ради;
Допадне ли со вама, онда добро;
Не допадне 1* се вама, опет добро.
ВАЛЕНТИН Допадне 1* ми се, госпо, шта онда?
СИЛВИЈА Допадне ли се вама — узмите га За труд ваш. А сађ, збогом, пратиочет СПИД <за себе> О, сасвим чудна и недокучива је ова шала: Као нос на лицу, или на торњу ветрушка мала!
Господар моли је, а она — човек веровао не би —
Од молиоца и ученика прави учитеља себи.
Да, то је мајсторија! То никад чули нисмо,
Господар, к’о секретар, да пише себи писмо!
ВАЛЕНТИН Ста је сад, момче? Каквог разлога имаш да разговараш са самим собом?
СПИД Правио сам стихове, а ви сте тај који има разлога.
ВАЛЕНТИН Да чиним шта?
СПИД Да будете проводаџија госпа Силвије.
ВАЛЕНТИН Код кога?
СПИД Код себе; ето она вас заобилазно проси.
ВАЛЕНТИН Како заобилазно?
СПИД Писмом, требало је да кажем.
ВАЛЕНТИН Па она ми није писала.
СПИД Какве потребе има она за то, кад је навела вас да пишете сами себи? Зар ви не схватате ту шалу?
ВАЛЕНТИН Не, веруј ми.
СПИД Вама се заиста не може веровати, господине. Али, јесте ли приметили њену озбиљност?
ВАЛЕНТИН Не, већ само њену љутину; говорила ми је љутито.
СПИД Али вам је писмо дала.
ВАЛЕНТИН То је писмо које сам ја писао њцном пријатељу.
СПИД И то писмо она је предала, па крај.
ВАЛЕНТИН Надам се да то не значи ништа рђаво.
СПИД Напротив. јамчим вам да је то добро.
Ви сте писали често, али није Могла и она да вам одговори; 1 Из страха да се тајна не открије.
Драгог да пише себи наговори.
Све ово читам тачно к’о из књиге.
Но, какве су вас то спопалц бриге?
Обеду већ је време.
ВАЛЕНТИН Ја сам јоо.
СПИД Да, али чујтц мене, господине Иако хамелеон-љубав може да се храни ваздухом, ја се храним јелом, па бих хтео да једем. О, нц будите као ва£а госпа; будите осетљиви, па хајдемо.
(Оду)

СЦЕНА ДРУГА

ВероТуз. Јулијин дом

(Улазе ПРОТЕЈ и ЈУЛИЈА)

ПРОТЕЈ Драга Јулија, буди ми стрпљива.
ЈУЛИЈА Морам, јер друге ту помоћи нема.
ПРОТЕЈ Цим могнем, ја ћу одмах да се вратим. ЈУЛИЈА Врати се одмах, ако не промениш Мишљење. А сад узећеш ово К’о успомену на твоју Јулију.
(Дафе му прстен)
ПРОТЕЈ Да измењамо, ти узми овај.
(Да)е }о) други прстен)
ЈУЛИЈА И да веридбу запечатимо Пол ј упцем светУТЛ
ПРОТЕЈ Ево моје руке
То нцка знак је вемости вечне;
И ако само један час престанем Да уздишем за тобом, Јулија,
Нека ме одмах зла коб због тог мучи Што љубав своју заборавих ја.
Мој отац ме чека. О, не тугуј тако.
Плима је дошла; она плима друга,
Не ова плима твојих суза, која
171
Задржава ме да останем дуже Него што треба да останем сад.
Јулија, злx)гом!
(ЈУЛИЈА оде)
Ста, без речи оде?
Да, права љубав и чини тако:
Она не може да говори; боље Истину краси дело него речи.
(Долази ПАНТИНО)
ПАНТИНО Господин Протеју, очекују вас. ПРОТЕЈ Долазим. Али љубавнике, вај! Занемео је сад. растанак тај!
(Оцлу)

СЦЕНА ТРЕЋА

Једна улица у Верони
(Улази ЛАНС воцлећи пса)
ЛАНС Не, не могу никако да се исплачем; сви Ланси имају ту слабост. Добио сам свој наследни део, као изгубљени син, и одлазим са витезом Протејом на царски двор. Мислим да Краб, мој пас, има најкиселију нарав од свих живих паса; моја мајка плаче, мој отац јадикује, моја сестра цвили, наша служавка руља и сва наша кућа је у великој пометњи, а ипак ова псина свирепа срца није пролила ни једне сузе. Краб је камен, прави шљунак, и нцма у себи сажаљења ни колико пас; Јеврејин би се расплакао да је видео наш растанак; ето, моја баба, која више нема очију, заслепела је од суза због мога одласка. Ево, показаћу вам како је то било. Ова дпела је мој отац не, ова лева ципела је мој отац; не, не, ова лева ципела је моја мајка; не, то не може бити тако; да, тако је; она има гори ђон. Ова типела, с рупом, то је моја мајка, а ова је мој отац. До врага! заиста је тако. А овај штап, господине, то је моја сестра, јер, знаш, она је бела као крин и малена као прут; овај шешир је Нан,
172
наша служавка; ја сам пас; не, пас је он, и ја сам пас. Ох, пас сам ја, и ја сам ја; да, тако, тако! Сад ја при- лазим оцу, ,,оче, ваш благосиов"; сад ципела не може да каже ни речи од плача; сад ја пољубим свог оца; он и даље плаче. Сад прилазим мајци; о, кад би она могиа да плаче сад, као жена растројена од очајања! Ја је пољубим; ето; овде-је, ваистину, дах мојц мајке. Сад' прилазим сестри; ослушните њен јаук.6 А пас цело ово врцме не пролије ниједне сузц, не каже нијцдне рцчи; а гле како ја поливам прашину својим сузама.
(Долази ПАНТИНО)
ПАНТИНО Лансе, одлази, одлази на брод! Твој господар се већ укрцао, и ти треба да пожуриш да веслаш. Ста ти је? Сто плачеш, човече? Одлази, магарче! Изгубићеш плиму и све ако и даље чекаш.
ЛАНС Не мари ако га и изгубим; јер је он најнељубазнији створ кога јц човек икад везао.
ПАНТИНО Ко је најнељубазнији створ?
ЛАНС Па овај што је везан овде, Краб, мој пас.
ПАНТИНО Море, човеће, изгубићеш плиму; а са губитком плиме изгубићеш то своје путовање: са губитком путо- вања изгубићеш свога господара; а са губитком госпо- дара изгубићеш своју службу; а са губитком службе — Зашто ми запушаваш уста?
ЛАНС Из страха да ћеш изгубити свој језик.
ПАНТИНО Где бих га изгубио?
ЛАНС У твом причању.
ПАНТИНО Којцшта!
ЛАНС Да изгубим плиму, путовање, господара, службу и — привезанога! Па, човече, ако би река пресушила, могао бих је напунити својим сузама; ако би ветар престао, могао бих терати брод својим уздасима.
ПАНТИНО Хајде, човече, хајде; послали су ме да те зовем.
ЛАНС Господине, зови ме онако како хочеш.
ПАНТИНО Хоћеш ли да иђеш?
ЛАНС Добро, хоћу.
( Оду) *
  Ланс вцроватно замахне Стапом кроз ваздух.

СЦЕНА ЧЕТВРТА

Милано. Војводин дворац

(Улазц СИЛВУА, ВАЛЕНТИН, ТУРИО Ј СПЛД)

СИЛВИЈА Пратиоче!
ВАЛЕНТИН Господарице?
(Разговараиу по страни)
СПИД Господару, витез Турио се мршти на вас.
ВАЛЕНТИН Да, момче, то је због Ијубави.
СПИД Не према вама.
ВАЛЕНТИН Према мојој госпођарици.
СПИД Било би добро да га ударите.
(СПИД оде)
СИЛВИЈА Пратиоче, ви сте невесели.
ВАЛЕНТИН Заиста, госпо, тако изгледам.
ТУРИО Изглеђате оно што нисте.
ВАЛЕНТИН Можда.
ТУРИО Тако чине притворице.
ВАЛЕНТИН Тако чините ви:
ТУРИО Ста лзгледам ја што нисам?
ВАЛЕНТИН Мудри.
ТУРИО Који је доказ супнотног?
ВАЛЕНТИН Ваша лудост.
ТУРИО У чему сте опазили моју луђост?
ВАЛЕНТИН Опазио сам је у вашан прснику.
ТУРИО Мој прсник је двострук.
ВАЛЕНТИН Онда вам је и лудост двострука.
ТУРИО Како?
СИЛВИЈА Наљутили сте се, витеже Турио! Мењате боју? ВАЛЕНТИН Нека је мења, госпо, он је нека врста хаме- леона.
ТУРИО Који је више склон да се храни вашом крвљу него да живи у вашем ваздуху7.
ВАЛЕНТИН Ви сте, господине, рекли?
ТУРИО Да, господине, рекао сам, па крај.
ВАЛЕНТИН Знам то добро, господине; ви увек завршите пре него што почнете.
Т Претпостављало се да се хамелеон храни ваздухом.
174
СИЛВИЈА Леп плотун речи, господо, и брзо испаљен.
ВАЛЕНТИН Заиста, госпо; и ми смо захвални даваоцу.
СИЛВИЈА А ко је то, пратиоче?
ВАЛЕНТИН Ви, слатка госпо; јер ви стц дали ватру. Господин Турио позајмљује своју духовитост лод погледа ваше милости; и љубазно је троши у вашем присуству.
ТУРИО Господине, ако на сваку моју реч и ви потрошите једну реч, натераћу вашу ђуховитост да банкротира.
ВАЛЕНТИН Знам то добро, господине. Ви имате читаву ри- зницу речи, и, мислим, немате никакво друго благо да дате својим пратиоцима; јер, ценећи по њиховим поха- баним ливрејама, изгледа да они живе од ваших голих речи.
СИЛВИЈА Доста, господо, ђоста; ево долази мој отац.
(Улази ВОЈВОДА)
ВОЈВОДА Кћери моја, сасвим си опседнута.
Витеже Валентине, ваш је отац У добром здрављу. Шта бисте рекли на Писмо од пријатеља ваших са много Добрих вести?
ВАЛЕНТИН Госпођару, захвалан
Бићу сваком срећном гласнику отуда.
ВОЈВОДА Знате Т дон Антонија, вашег земљака.
ВАЛЕНТИН Да, добри господару; частан, добар Цовек, што сасвим заслужује глас Који ужива.
ВОЈВОДА Има ли он сина?
р
ВАЛЕНТИН Да, господару; сина баш достојног Оче\Те части.
ВОЈВОДА Знате Ии га добро?
ВАЛЕНТИН Знам као себе; јер још од детињства Познајемо сц И дружимо ми.
Ја лично бејах доколичар, лењ.
Који пропушта драгоцено време Да би анђелско савршенство стек’о;
А витез Протеј — тако му је име —
Паметно своје све проводи дане.
Године му младе; ал’ искуство старо;
Није сед, али расуђује зрело;
175
и- и'
•И И
Да кратко речем; све похвал© ове МаЈе су према његовој врцдности.
Духом и телом све врлине има Које витцза једног красити могу.
ВОЈВОДА Ако је тако заиста, то он је И царичине љубави достојан,
К’о што је згодан да и једном цару Саветник буде. Па ето, витеже,
Тај витцз сада ка мени је дош’о,
Са препорукама највеће властеле;
Да ту и време извесно проведе;
Мислим да није вам немила вест.
ВАЛЕНТИН Ја бољу не бих ни пожелцт мог’о.
ВОЈВОДА Дочекајте га како доликује Њему. Силвија, то говорим теби,
И вама исто, витеже Турио,
Јер Валентина подстицат не морам На то. Одмах ћу послати га вама.
(ВОЈВОДА Оде)
ВАЛЕНТИН То је тај витез за кога сам ја Милости вашој рек’о да би он Овамо дош’о са мном, да му није Девојка млада заробила очи Топлином зрачном својих погледа.
СИЛВУА Сад их је можда ослободила И задржала другу залогу Верности.
ВАЛЕНТИН А ја, ето, мислим да К’о робове их своје држи још.
СИЛВИЈА Онда би бк> он слеп; и како *
Би мог’о видет пут и наћи вас?
ВАЛЕНТИН Ах, Ијубав има очију двадесет Пари.
ТУРИО Ал’ кажу да очију нема.
ВАЛЕНТИН За такве као што сте ви, Турио:
Јцр прцд простаком она их затвара.
СИЛВИЈА Но, доста; ево иде витез тај.
‘ (Улазт ПРОТЕЈ)
176
4

ВАЛЕНТИН Добро мл дош’о, мили Протеју! Молим вас, госпо, да и ваша милост Добродошлицу њему потврдЛ СИЛВИЈА Његова вредност то у себи носи, Ако је он лај о коме сте често Желелл чути.
ВАЛЕНТИН Госпо, то је тај.
Молим вас, госпо, примите га да Са мном заједно пратилац ваш буде. СИЛВИЈА За пратиоца тако високог Пренлска ја сам господарица.
ПРОТЕЈ Не, госпо драга; него сувише Недостојан сам као пратилац За поглед такве господарице.
ВАЛЕНТИН Доста говора о том; драга госпо, За пратиоца примите га свог.
ПРОТЕЈ Хвалит се могу оданошћу само,
И ничим другим.
СИЛВИЈА АТ, оданост није
Остала никад без награде своје. Господарици недостојној, дакле,
Добро сте дошли, пратиоче.
ПРОТЕЈ Ако
Осим вас други неко рекне то,
На жлвот 1 смрт борићу се с њим.
СИЛВИЈА С оним што каже да сте добро дошли? ПРОТЕЈ С оним што каже да сте неђостојни.
(Улази СИ.УГА)
СЛУГА Госпо, госпођар, ваш отац, жели Да сад говори с вама.
СИЛВИЈА « Сад ћу доћл
(СЛУГА оде)
Витеже Турио, пођите са мном.
А вама, нови пратиоче мој,
Поново желим добродошлицу!
Разговарајте о својима сада,
Виђцћемо се опет после тога.
ПРОТЕЈ Увек на служби стојимо вам оба.
(СИЛВУА. ТУРИО т СПЕД одлазе)
12 Секспир и
ВАЛЕНТИН А сад ми реци како су сви дома? ПРОТЕЈ Добро су твоји, сви те поздрављају. ВАЛЕНТИН А твоји како?
ПРОТЕЈ • Остали су здраво.
ВАЛЕНТИН А твоја госпа, твоја љубав како? ПРОТЕЈ Некад су моје приче о Ијубави Замарале те; и да не уживаш У разговору о Ијубави знам.
ВАЛЕНТИН Тако је биио, мој Протеју; али И живот мој се изменио сад.
Испаштао сам што презирах љубав;
Њене су мисли узвишене, царске Казниле мене горким гладовањем,
Кајањем, ноћним сузама, јечањем И свакодневним болним уздасима; .
Због презирања љубав ми се свети:
Отерала је сан с мојих очију,
Натерала их да буду стражари Тугц мога срца. О, Пиx>теју мој!
Љубав је моћна господарица;
Унизила ме је; признајем да нема Јада равнога њеној казни,
Радости веће него служба њој.
Сад нема за ме другог разговора:
Доручак, ручак, вечера и сан,
Све се то слива у једну реч ~ Ијубав.
ПРОТЕЈ Доста; судбу ти у очима читам.
Јц В она идол који обожаваш?
ВАЛЕНТИН Да; није Т она небеска светица? ПРОТЕЈ Не; ал’ је она земаљски узор.
ВАЛЕНТИН Зови је божанском. ,
ПРОТЕЈ Нцћу да јој ласкам.
ВАЛЕНТИН О! ласкај мени, јер љубав ужива У похвалама.
ПРОТЕЈ Кад болестан бејах,
Пилуле горке дав’о си ми тада.
Па и ја морам сад теби да дам.
ВАЛЕНТИН Онда говори истину о њој;
Ако није божанска, ти рцци
Да је најбоље земаљско створење.
178
Да више ценим моју?
ВАЛЕНТИН А ја ћу ти
Помоћи да је и још више цениш; Удостојена биће те почасти Високе: да скут моје госпе носи,
Да ниска земља не би јој украла Пољубац који од одела њеног,
И, гордећи се, због тако велике Цасти, презрела да у себе прими Корен летњега бујног цвета; и тим Сурову зиму претворила у вечну.
ПРОТЕЈ О, Валентине, зашто ће ти сада То разметање?
ВАЛЕНТИН Опрости, спрам ње
Све је ништавно, јер вредност њена Вређности друге нижтавним чини.
Она је сама.
ПРОТЕЈ Онда је остави
Саму.
ВАЛЕНТИН Оставим? Ни за што на свету Она је моја, и ја сам толико Богат што имам такав драгуљ као Да имам двадесет мора, чији је Сав пцсак бисер, а сва вода нектар,
И стене да су од злата им све.
Опрости што сад не мислим на тебе, Као што видиш, љубављу сам занет Мој будаласти супамик, ког отац Њен због имања огромнога воли, Отишао је с њоме, а за њима Сад и ја морам, јер ти знадеш да Љубав је увек Ијубоморо пуна.
ПРОТЕЈ Ал’ она воли тебе?
ВАЛЕНТИН Да, и ми смо
Верени; и још, одређен је час
12*
179
и •
Венчања нашег и вешт начиии бекства.
По договору: до прозора њеног Ја ћу се попет леством од ужади; Сложили смо се о средствима свима Која ће нашој срећи да нас воде.
Добри Протеју, хајд’мо у одају,
Да ми саветом у овом помогнеш. ПРОТЕЈ Иди пре мене; ја ћу те већ наћи; Сад морам ићи у луку да тамо Неке потребне ствари искрцавам;
А затим одмах к теби ћу да дођем. ВАЛЕНТИН Хоћеш ли брзо?
ПРОТЕЈ Хоћу.
(ВАЛЕНТИН одлазл)
Баш као
Сто пламен један други пламен ништи, Као што клином клин се истерује,
Тако сећање на пређашњу љубав Новом је сликом сасвим збрисано.
Је ии то мој ум непостојан, или Валентинова хваиа, ил’ је њено Савршенство, или вероломство моје,
Сто чинл да ја нерасудно тако Мислим? Дивна је; па и ЈуЈија је,
Коју ја волим, ~ коју сам волео,
Јер моја Ијубав ископнела је;
Она, к’о слика воштариа на ватри, Изгубила је свој пређашњи лик.
Рек’о бих да је и усрђност моја Спрам Валентина охладнела сад,
Да га не волим к’о некада више;
Ал’ одвећ волим ту његову госпу;
И ту је разлог Што га мало волим.
Како ли ћу је заволети после,
Након дужега размишљања, кад Неразмишљено овако је волим?
Њену сам слику тек видео само,
И то ми светлост разума засени;
Али кад видим савршенства њена,
Без сумње, ја ћу да постанем слеп.
180
Границу греху ставио бих свом,
Ал’ не могнем ли — ићу ћу за њом. .
(Оде)

СЦЕНА ПЕТА

Милано. Улица

(СПИД и ЛАНС се срелну)

СПИД Л анс! Вере ми, добро си досао у Мииано!
ЛАНС Не куни се криво, слатки младићу, ја нисам добро дошао. Увек овако мислим: човек никад није пропао докле га не обесе; и никад није добро дошао у неко место док се не плати извцсна част и крчмарица не каже: „Добро дошли!“
СПИД Хајде са мном, ти будалино, па ћу те одмах одвести у крчму, где ћеш, за крчмарски рачун од пет пенија, имати пет хиљада добродошлица. Ал:, момче, како се твој господар растао са госпом Јулијом?
ЛАНС Пошто су се озбиљно загрлили, лепо су се растали у шали.
СПИД А хоће ли се она удати за њега?
ЛАНС Не.
СПИД Па како онда? Хоће ли се он оженити њоме?
ЛАНС Не.
СПИД Ста, јесу ли променили ћуд?
ЛАНС Не, обоје 9у сасвим исте ћуди као и раније.
СПИД Па, како онда стоји ствар међу њима?
ЛАНС Ето, овако: кад стоји добро код њега, стоји добро и код ње.
СПИД Какав си ти то магарац, не разумем те
ЛАНС Каква си ти то клада. кад не разумеш ништа. Кад ствари добро стоје, оне се и узајамно подупиру. Мој Штап стоји.
СПИД Ста кажеш?
ЛАНС То што рекох. А сад видиш шта ћу учинити; ако се само нагнем, мој штап ће ме подупрети.
СПИД Сад стоји пред тобом, заиста.
ЛАНС Па, да ли стоји преда мном, или ме подупире, то је свеједЛно.
181
СПИД Кажи ми право, хоће ИИ доћи до брака? •
ЛАНС Питај мога пса; ако каже „ђа“, хоће; ако каже „не", хоће; ако заврти репом и не каже ништа, хоће.
СПИД Онда је закључак да хоће.
ЛАНС Такву тајну никад нећеш извући од мене, сем пу- тем поређења.
СПИД Добро је што је и тако добијем. Али, Лансе, шта кажеш на то 5то се мој господар зацопао?
ЛАНС Никад га нисам ни знао друкчијег.
СПИД Како?
ЛАНС Па увек је и био зацопан у чашу, као што кажеш.
СПИД Ех, блудни магарче, погрешно си ме схватио.
ЛАНС Па, будало, нисам ни схватио да си ти такав; већ твој госпођар.
СПИД Кажем ти, мој господар је постао врућ љубавник.
ЛАНС А ја кажем теби, да ми је свеједно и ако изгори од Ијубави. Ако хоћеш, хајђе са мном у крчму, ако нећеш, ти си Јеврејин, Јуда, и не заслужујеш име хришћанина.
СПИД Зашто?
ЛАНС Зато што немаш ни толико милосрђа у себи да с хри- Шћанином идеш на пиво. Хоћеш ли да идеш?
СПИД Стојим ти на располагању.
(ОдУ)

СЦЕНА ШЕСТА

Милано. Војводин дворац

(Улазт ПРОТЕЈ)

ПРОТЕЈ Ако Јулију моју оставим,
Хоћу ли бити кривоклетник ја?
Ако Силвију лепу заволим,
Хоћу ли бити кривоклетник тад?
Ако ли издам пријатеија свог,
Тад ћу велики кривоклетник бити!
Баш сила што ме на заклетву нагна, Сада ме тера да заклетву ломим,
И на троструко кривоклетство о\ро.
182
Љубав ме нагна да заклетву дам, Сад љубав тражи да се кунем криво. О, ти, љубави, заводнице слатка,
Научи мене, тобом завцденог,
Како да своју погрешку оправђам. Прво се светлој звезди д:вљах ја,
А сада божје сунце обожавам.
Мудро је сломит реч непромишљену; Непаметан је тај ком неђостаје Воља да памет своју научи,
Те да рђаво замени бољим.
Пих! Ти језиче погрдни! Сто сад . Рђавом зовеш ону коју си Двађесет хиљада пута велич’о!
Не могу престат да волим, а ипак То чиним; ето престајем волети Тамо где треба да волим. Губим Јулију, губим Ваиентина ја;
Ако задржим њих, тад губим себе; Ако изгубим њих, тад ћу, губитком Мог Валентина, наћи себе ја;
Место Јулије, Силвију ћу наћи.
Сам себи ја сам ћЛражи од сваког,
Јер и љубав је, сама по себи, Драгоценија од свега другог.
Према Силвији — небо сведочи ми, Којц је таквом лепотом обдари — Јуиија ми је слична Абисинки. 'Заборавићу да је она жива,
Јер моја Ијубав према њој је мртва; Валентин као непријатељ биће, Пријатељ слађи биће Силвија.
Не могу бити себи веран ако Не издам Валентина Овц ноћи Он см-ера да се помоћу лествица Попне к прозору божанско Силвије;
А ја, супамик њцгов, да будем Саветник његов! Одмах ћу известлт Њенога оца о прцвари њиној,
И планирању њиховом о бекству.
Валентина ће он гртевно протерат,
Јер жели ћерку да Турију дадне.
Но, кад Валентин оде, тад ћу ја Турију глупом осујетит смер.
Љубави! Дај ми крила за то саде,
К’о Што ми памет за план овај даде!
(Одиази)

СЦЕНА СЕДМА

Верона. Соба у Јулијином дому

(Улазе ЈУЛИЈА и ЛУЦЕТА)

ЈУЛИЈА Луцето драга, саветуј ме сада;
Ти си таблица где све мисли моје Исписане су; поучи ме: како,
На који начин могу часно ја Да отпутујцм до мога Протеја.
ЛУЦЕТА Тај пут је, богме, дуг и заморан је,
ЈУЛИЈА Уморан није ходочасник прави Кад земље мери слабим корацима;
Још мање биће она која има Крила љубави, и чији лел тежи Тако милом и дивном човеку,
К’о Што је Протеј.
ЛУЦЕТА Уздрж’тц сц боље
Док се он врати.
ЈУЛИЈА О, зар не знаш да
Његов је поглед храна мојој души?
Па сажали се због те несташице У којој копним и жудим за храном Толико дуго. Кад би знала ти Ту унутрашњу силу Ијубави,
Знала би да је гасит пламен њен Исто што ватру снегом палити.
ЛУЦЕТА Не мислим гасит ватру љубави,
Већ само смањит јарост те ватре,
Да не би прешла међе разума.
184
ЈУЛИЈА Сто више гасиж, јаче и гори.
Поток што тихо жуборећи тече,
Тек се разбесни кад се заустави;
Ал* кад је његов лепи ток неспречен, жубори љупко по сјајном камењу,
И сваку трску, на коју наиђе,
Пољуби на св<wм ходочашћу он.
Тако кривуда и вцсело скрећц У својој игри до широког мора.
Зато ме пусти, немој спрећавати Мој ток; стрпљива к’о поточић бићу, Забаван ће ми пут заморни бити,
Док ме последњл корак не доведе Љубави мојој, а тамо ћу сц Одморит, као што се одмара Благословена душа после патњи У Јелисеју.
ЛУЦЕТА Ал’ у каквом руху
Ићи ћеш на пут?
ЈУЛИЈА Нећу к’о дцвојка;
Јер више волим да тако избегнем Насртај сваки људи похотљивих.
И зато желим, срце моје, да ми Набавиш рухо пристојнога пажа. ЛУЦЕТА Онда морате косу ошишати. ЈУЛИЈА Не, уплешћу јц и увцзат свиленом Врпцом у ђвадесцт љубавних чворова. Млад ћовек можц фантастичан бити Цак и ако је старији од мене. ЛУЦЕТА А крој чакшира који ћете, госпо? ЈУЛИЈА Крој онај који допадне се теби. ЛУЦЕТА Онда то мора да је са уметком. ЈУЛИЈА Ах, то. Луцета! То би ружно било. ЛУЦЕТА Округле, госпо, чиоде не вреде! Сем ако такав уметак имате Да забодете чиоду у њега.
ЈУЛИЈА Ако ме воииш, Луцета, ти ради Онако како теби се допада Да буде за ме прикладно, пристојно.
Ал’ реци менл, драга, шта ће свет
Рећи што идем ја на такав пут?
Плашим се да ће брукати ме то. ЛУЦЕТА Ако тако мислите, нцмојте Ни ићи, нцго седите код куће.
ЈУЛИЈА То нећу.
ЛУЦЕТА Онда ни мислит немојте
На бруку, него идите. Ако се Протеју ваше путовање свиди Кад му дођете, шта ту мари ко је Незадовољан за то што сте пошли.
Али, бојим се, свидет му се неће.
ЈУЛИЈА Луцета, тога најмање се бојим. Безброј заклетви, уз то море суза,
То су докази безмернц Ијубави,
Који су јамци за мога Протеја. ЛУЦЕТА Све су то слуге обманљивих људи. ЈУЛИЈА Да, подлих људи што искоришћују У подлом смеру. Али верније су Владале звезде кад је Протцј рођен. Његове речи завети су свети,
А закиетва је пророчанство за њ;
Љубав искрена, а мисли безгрешне;
Сузе му искрц њцговога срца;
Од преваре је то срце далеко,
К’о небо што је ђалцко од земље. ЛУЦЕТА Да бог да да се покаже такав Кад му ђођете.
ЈУЛИЈА Ти, ако мц волиш,
Немој да сумњаш у његову љубав; Кад њега волиС, моју љубав имаш. Сађ хајде са мном у собу, да видиш Шта је потребно мени да се снабдем За мој жељени пут. Ја што имам све Остављам теби на чување: моју Земљу и кућна блага и мој глас; Накнађа за све нека је у томе Путу који желим, путу ка драгом свом. Нек’ разговору о томе је крај, Оклевање ме баца у очај!
(Обе одлазе)

ТРЕЋИ ЧИН

СЦЕНА ПРВА

Милано. Предсобље у војводином дворцу

(Улазе ВОЈ\рОДА, ТУРИО и ПРОТЕЈ)

ВОЈВОДА Господин Турио, остав’те нас саме;
За тренут нешто тајно имамо.
(ТУРИО одлази)
А сад, Протеју, шта желите ви?
ПРОТЕЈ Што бих ја хтео, господару мој,
То пријатељства закон мени брани Да вам откријем. Али, кад се сетим Милости коју указасте мени,
Мада сам за то незаслужан ја,
Дужност ме гони да кажем, што не бих Иначе рек’о ни за какво благо.
Витез Валентин, мој пријатељ, мисли Да ове ноћи ћерку вам украде;
Ту је намеру поверио мени.
Ја знам да ви сте решили да дате Ћерку Турију, кога она мрзи;
Ако Валентин вама је украде,
Старости вашој намеће се бол.
Зато ћу, сходно својој дужности,
Радије спрећит пријатеља свог
Да не оствари свој план, но да скријем
И пустим да вас тај задеси јад,
Који, ако се отмица не спрећи,
Пре времена би сахранио вас.
187
ВОЈВОДА Хвала, Протеју,. на поштеној бризи,
И такав са мном буђи док сам жив.
Ту љубав често и ја с&м приметих,
Кад су мислили да т\Тдо спавам.
Помисљао сам често да забраним Дружење њино ту у двору мом;
Ал’ плашечи се да ме моја сумња Навцде на то да погрешим сам И да човека казним невиног —
Од те наглости чув’о сам се ја —
Валентина сам благо гледао.
То, што ти откри, ето дознах сад.
А да знаш да сам бојао се тога,
Јер знам да младост завести је лако.
Рећи ћу теби да јц затварам Ноћу у гомју кулу, чији кључ Код сцбе држим; а одатле нико Не може да је одведе.
ПРОТЕЈ Ал’ план су,
Мој господару, сковали њих двоје Како да он се попне до прозора Одаје њене и како отуда Да њу низ лестве од ужета спусти.
Сад је љубавник пошао по лестве С њима ће се скоро вратити овуда;
Ако хоћете, можете га срести.
Ал’ господару, то чинитц вешто,
Да он откриће моје не осети.
Навела ме је љубав према вама,
А није мржња према пријатељу,
Да вам саопштим о тој намери.
ВОЈВОДА Цасти ми, никад он дознати нцће Да сам од тебе сазнао о томе.
ПРОТЕЈ Господару, збогом! Ено Валентина.
(ПРОТЕЈ оде. Улази ВАИ.ЕНТИН) ВОЈВОДА Господин Валентине, куда тако жумо? ВАЛЕНТИН ВаШа Милости, гласник мене чека Да писма моја сад од мене прими,
Па хитам да их њему уручим.
188
ВОЈВОДА Јесу ли много в.ижна?
ВАЛЕНТИН Саопштавам
Да сам у важем двору здрав и срећан. ВОЈВОДА Онда, то није ни важно толико; Остани мало ту код мене; хоћу Да ти о једној стварл говорлм,
Која се тиче мене, а која У тајности се мора да крије.
Ти знаш да желим дати своју кћер Мом пријатељу, витцзу Турију.
ВАЛЕНТИН Да, то знам добро, господару мој; Заиста, тај брак био би богат И дичан; заслужан човцк, пун врлина Са одликама које доликују 2ени к’о Сто је лепа ваСа кћи.
Зар ваша милост не може да њу Склони да сама пристане на то?
ВОЈВОДА Не; веруј ми она је јогунаста, Бунтовна, уз то ћудљива и горда; Тврдоглава је, не слуша, нехатна Према дужности; ни обзира нема Што је кћи моја, нити ме се плаСи К’о родитеља; теби могу рећи Да је охолост њена одбила И моју љубав од ње. Па, мада сам Над’о се да ће, на крају мог живота, Ћеркина нежност да ме негује,
Сада сам сасвим решен да се женим.
А њу ћу дати оном ко је хтедне,
Па, нек’ лцпота буде њен мираз.
Јцр она моје имање не цени.
ВАЛЕНТИН Шта, господару, да ту чиним ја? ВОЈВОДА Волим у нашем граду једну госпу; Али је хладна, горда и нц цени Старачку моју речитост; и стога Хтео бих да ми ти будцш учитеиј,
Јер сам већ давно заборавио Да се уђварам; сад је начин други.
Па шта да радим да се омилим Њеноме зрачном оку.

ВАЛЕНТИН Ако речи
Не вреде, а ви даровима Освој’те је; накити ћудљиви Жцнски ум гану више него реци.
ВОЈВОДА Један је поклон ипак презрела.
ВАЛЕНТИН Жена презире често и оно Сто је највише зађовољава.
Пошљите друге поклоне; и с њом Буд’те истрајни, јер презирање Прелази после у љубав. И кад се Мршти, то није мржња према вама,
Вцћ да би код вас изазвала још Већу љубав; па, ако и кара,
То није зато да одете; жене Лудују кад су остављене саме.
И не примајте женско одбијање;
Њино ,,идите“ значи „останите".
Ласкајте њима и хвалите њих,
Њихове дражи дижите до неба;
Нек’ је и црна, зов’те је анђелом.
Човек с језиком никакав је човек Ако њим жену добити не може.
ВОЈВОДА Ал’ та на коју ја мислим сад ћујем Да је племићу неком обећана,
И ћувају је да ни с ким не збори,
Да нико дању не може јој прићи.
ВАЛЕНТЕН Па онда бих је посећив’о ноћу.
ВОЈВОДА Да, ал’ су врата њена закључана,
А кључеви се чувају брижљиво,
Те њој ни ноћу не може се прићи.
ВАЛЕНТИН Ста смета да се њој дође кроз прозор.
ВОЈВОДА Ођаја њена, високо од земље, Саграђена је тако да се нико Не може попети а да живот сам У опасност му није доведен.
ВАЛЕНТИН Онда лцствице, вешто направљене Од ужета, с две гвоздене куке,
Баце се горе, те послуже да неки Леанђер кули друге Хере дође.
ВОЈВОДА Тако ти твоје крви племићке,
Реци ми где бих добавит мог’о Лествице такве.
ВАЛЕНТИН Господару мој,
Реците само кад вам требају.
ВОЈВОДА ВеЧерас; јер је љубав као дете Сто тражи да све добије што може.
ВАЛЕНТИН У седам сати доносим вам Ицстве.
ВОЈВОДА Ал’ слуСај, ја ћу сжм да идем к њој.
Но, како само ђа лестве однесем?
ВАЛЕНТИН Њих, господару, испод огртача Можете носит, јер су оне лаке.
ВОЈВОДА Да 1’ је подесан огртач дугачак Као твој што је?
ВАЛЕНТИН Јесте, госп>одару.
ВОЈВОДА Дај да ра2гледам, јер исте дужине И ја ћу један одмах да набавим.
ВАЛЕНТИН Сваки огртач за то је добар.
ВОЈВОДА Но, како да се на њ’ навикнем само?
Дај да осетим огртач на себи.
(ВОЈВОДА разгрне ВАЛЕНТИНОВ огртач)
Какво је ово писмо? „Силвији!"
Шта је овде? — Лестве пођесне баш За мој план. А сад извините што На овом писму ломим печат ја.
(Цита)
Са Силвијом су мислл моје; тамо '
Као робиње сву ноћ су јој верне;
О! кађ би њихов господар још само Мллов’о с њима чари неизмерне!
Код њених груди робињице стоје,
Док Ја, краљ њихов, прокллњем, пун Јада,
Сто и Ја нисам где робиње моје. па да, к’о оне, сам ужлвам сада.
Кунем што њима паио је у део Да ноће где бих ја ноћити хтео.
А шта је овде?
Силвља, ноћас ослободићу те.
Да, и лествице ту су за тај смер.
Ха, Фаетоне, — јер ти си Меропин8 син —
9 По грчкој митологији, Фаетон је слн Хелија, бога Сунца, и Оке- анове кћери Меропе. На Фаетонову молбу, отац му јц допустио ђа
191
с
Зар небеска кола управио ти би Да у лудости тој запаииш свет?
Ти би да звезде са неба дохватиш,
Зато што оне сијају над тобом!
Одлази, ниски наметљивче ти!
Уображени робе! Осмех свој Искежен подај равнима себи.
И сматрај да је то стрпљивост моја Сто ти допуштам да жив одеш; да је То повластица већа него што је Заслуга твоја. За њу ћеш захвалит Више но за све милости којима Обасипан си ђосад на мом двору.
Ако у мојој земљи се задржиш Дуже но само за припрему брзу Како ћеш што пре оставит наш двор,
Неба ми, мој гнев много ће премашит Љубав коју сам осетио икад И према теби и кћери мојој.
Одлази! Нећу ни да чујем твоје Правдање лажно. Ако живот волиш,
Пожури, одмах одлази ођавде!
(ВОЈВОДА оде)
ВАЛЕНТИН А зашто не и смрт радије него Мућење целог живота? Умрети То је од себе самог прогнан бити;
А Силвија је моје биће; ако Прогнан сам од ње, прогнан сам од себе ~ ■»
Прогонство смртно! Ста је светлост за ме |
Ако не видим Силвију? И шта је
Зивотна радост ако ње ту нема? '
Сем то што ако и помислим на њу
Сцнка ме њеног савршенства држи? ^
Ако у ноћи са Силвијом нисам,
Музике нема у пцсми славуја;
Ако ии дању Силвију не гледам,
За моје оћи тада нема дана.
само за један дан управља сунчаним колима. Алл он је ватрцним колима управљао тако невеСто. да бл запалио цео свет да га није Зевс оборио громом.
192

Она је моје биће; ја нестајем Ако ли нисам у светлости њеној,
Да ме озари, држи у жлвоту.
Ја од пресуде бежим, не од смртл Ако останем, чекам само смрт;
Али, ако бежим, бежим од живота.
(Улазе ПРОТЕЈ и ЛАНС)
ПРОТЕЈ Трчи, момче; трчи, трчи и нађи га!
ЛАНС Ево! ево!
ПРОТЕЈ Ста видиш?9
ЛАНС Онога кога смо пошли да тражимо; свака влас му на глави каже да је ово Валентин.
ПРОТЕЈ Валентин?
ВАЛЕНТИН Не.
ПРОТЕЈ Ко онда? Његов дух?
ВАЛЕНТИН Ни то.
ПРОТЕЈ Ста онда?
ВАЛЕНТИН НиШта.
ЛАНС Зар може ништа да говори? Господару, да ии да ударим?
ПРОТЕЈ Кога или шта да удариш?
ЛАНС Ништа.
ПРОТЕЈ Ниткове, натраг!
ЛАНС Зашто, господине, ударићу по нићему; молим вас! ПРОТЕЈ Момче, кажцм, инатраг. — Пријатељу Валентине, једну реч.
ВАЛЕНТИН Уши су ми запушене, вестима Рђавим сасвим испуњене, те добре Чути не могу.
ПРОТЕЈ Онда ћу закопати
Моје у ћутању немом, јер су Опоре, немиле и рђаве.
ВАЛЕНТИН Је ли Силвија мртва?
ПРОТЕЈ Не, Валенттне.
ВАЛЕНТИН Је ли ме света Силвија заборавила? Је ли се Силвија одрекла мене?
ПРОТЕЈ Не, Валентине.

• У соби сц већ смркава.
  

13 Секспир л 193

ВАЛЕНТИН Нисам Валентин ако ме се Силвија одрекла. Ста су твоје вести?
ЛАНС Господине, издат је проглас да сте протцрани. ПРОТЕЈ Да си прогнан, ах то је вест! Прдгнан Одавде, од Силвије, и од мене.
ВАЛЕНТИН О, тога јада већ сам и сит ја,
ЈоС мало па ћу пресит бити њега.
Зна ли Силвија да сам протеран?
ПРОТЕЈ Да; и тој кобној пресуди, која,
Неопозвана, остаје на снази,
Дала је море просутог бисера,
Бисера свога, море својих суза.
Излила их је пред суровим оцем,
Клечећи пред њлм; и кршећи руке,
Ција белина приличаше да су
Баш тад’ од јада пребледеле тешког.
Ал’ ни клећање, нити чедне руке,
Н'ти јећање болно, ни уздаси,
Ни сузе њене нису ганут могле Немилосрдног њеног оца; ако Валентин буде ухваћен, он мора Умрети. Уз то још разјари њега Кад је моллла за опозив твој,
Њу је у строги затвор тад послао,
Уз претњу да ће ту остатл вечно.
ВАЛЕНТИН Не више; осим ако другом речју Можеш ђа мене и смртно погодиш;
Ако је таква, реци, па нек’ буде Опело мога бескрајнога бола.
ПРОТЕЈ Престани сађ да јадикујеш о том Сто се изменит не може, већ мисли О оном што се учинити може.
Време је дадиија, мајка свега доброг.
Ако останеш овде, нећеш моћи Видети своју љубав; још и то:
Останак ту ће живот да ти скрати.
Љубавнику је нада потпора;
Иди одавде с њом и с њом се бори Против оћајних мисли, Писма твоја Могу бити овде, иако ти ниси;
194

Саљи их мени, ја ћу их предати За млечно беле груди твоје драге.
Сад није више време за јадање;
Хајде, ја ћу те кроз капију провест;
И пре него се растанем са тобом,
Разговараћемо подробно о свему Што се удеса твог љубавног тиче.
Баш зато што ти Силвију волиш,
Треба и да се опасности клониш;
Због ње и мене, ако не због себе.
ВАЛЕНТИН Молим те, Лансе, ако момка мог Видиш, кажи му да пожури он,
Да код Северне капије ме сретне.
ПРОТЕЈ Момче, нађи га. Хајдемо, Валентине!
ВАЛЕНТИН Силвијо драга! Јадни Валентине!
(ВАЛЕНТИН И ПРОТЕЈ Одлазе)
ЛАНС Ето, ја сам само будала; а имам ипак довољно па- мети да закључим да је мој господар нлтков; али Шта то мари ако његов нитковлук нијц велик и многостран. Нико живи не зна да сам заљубљен; али ни пар коња не би то могао извући од мене, нити дознати која је то што је волим; а ипак она је жена; али која жена — нећу ђа кажем; ипак, она је млекарица; ипак она није девојка, јер су кумовали њеној деци; а ипак она јесте девојка, јер је девојка свога газђе, кога служи за плату. Она има више особина него пас птичар — што је доста за обичну хришћанку. <Вађи исписан иист) Ево каталога њеног стања. „Импримис, она може да донесе и носи.“ Па и коњ не може више; коњ не може да донесц, вцћ само да носи; стога је она боља од опште кобилц коју сви јашу. „Друго, она може да музе“; па ето, то је слатка врлина у девојке с чистим рукама.
(Долази СПИД)
СПИД Како је, сињоре Лансеи Какав ветар дува из твога краја?
ЛАНС Брод мога господара је испловио и ветар га тера.
СПИД Твој стари порок да рђаво разумеш речи. Хтцо сам да те питам какве су вести- у том писму?
ЛАНС Најцмје вцсти за које си икад чуо.
13*
195

Саљи их мени, ја ћу их предати За млечно беле груди твоје драге.
Сад није више време за јадање;
Хајде, ја ћу те кроз капију провест;
И пре него се растанем са тобом,
Разговараћемо подробно о свему Што се удеса твог љубавног тиче.
Баш зато што ти Силвију волиш,
Треба и да се опасности клониш;
Због ње и мене, ако не због себе.
ВАЛЕНТИН Молим те, Лансе, ако момка мог Видиш, кажи му да пожури он,
Да код Северне капије ме сретне.
ПРОТЕЈ Момче, нађи га. Хајдемо, Валентине!
ВАЛЕНТИН Силвијо драга! Јадни Валентине!
(ВАЛЕНТИН И ПРОТЕЈ Одлазе)
ЛАНС Ето, ја сам само будала; а имам ипак довољно па- мети да закључим да је мој господар нлтков; али Шта то мари ако његов нитковлук нијц велик и многостран. Нико живи не зна да сам заљубљен; али ни пар коња не би то могао извући од мене, нити дознати која је то што је волим; а ипак она је жена; али која жена — нећу ђа кажем; ипак, она је млекарица; ипак она није девојка, јер су кумовали њеној деци; а ипак она јесте девојка, јер је девојка свога газђе, кога служи за плату. Она има више особина него пас птичар — што је доста за обичну хришћанку. <Вађи исписан иист) Ево каталога њеног стања. „Импримис, она може да донесе и носи.“ Па и коњ не може више; коњ не може да донесц, вцћ само да носи; стога је она боља од опште кобилц коју сви јашу. „Друго, она може да музе“; па ето, то је слатка врлина у девојке с чистим рукама.
(Долази СПИД)
СПИД Како је, сињоре Лансеи Какав ветар дува из твога краја?
ЛАНС Брод мога господара је испловио и ветар га тера.
СПИД Твој стари порок да рђаво разумеш речи. Хтцо сам да те питам какве су вести- у том писму?
ЛАНС Најцмје вцсти за које си икад чуо.
13*
195
СПИД „Даље, спора је на језику.“
ЛАНС Која ми је хуља ставила то међу њене пороке! Бити спора на језику то је женина јеђина врлина; молим те, избриши то ту, и стави то као њену главну врлину.
СПИД „Даље, она је горђа.“
ЛАНС Бриши и то; то је било Евино наследство, и не може се ођузети од ње.
СПИД „Даље, она нема зуба.“
ЛАНС Свеједно ми је, јер ја волим коре.
СПИД „Даље, она је пргава."
ЛАНС Добро је Што нема зуба да уједа.
СПИД „Даље, она ће често хвалити добар гутљај.*4
ЛАНС Ако јој пиће буде добро, хоће; ако она неће, ја ћу; јер добре ствари треба хвалити.
СПИД „Даље, сувише је дарежљива.“
ЛАНС Са својим језиком не може бити, јер је записано ђа је спора на језику; са својим новчаником нече бити, јеср ћу га држати затвореног; али, с нечим другим може, јер ја то не могу спречити. Продужи.
СПИД „Даље, има више косе него памети, више мана него власи, и више блага него мана.“
ЛАНС Стани ту; хоћу је, била је моја и није била моја, два- пут или трипут у току тог последњег члана. Прочитај га још једном.
СПИ'Д „Даље, има више косе него памети.“ —
ЛАНС Више косе него памети? То може бити; доказаћу то: заклопац сланика крије со и зато је он више него со; коса која покрива памет, више је него памет, јер веће крјје мање. Шта је даље?
СПИД „И више мана него власи.“ —
ЛАНС То је чудовишно! О, кад би то могло да се избриже!
СПИД „И више блага него мана“
ЛАНС Та реч чини мане љупким. Добро, хочу је; и ако дође до брака, као што ништа није немогуће —
СПИД Шта онда?
ЛАНС Па, онда чу ти речи — да те твој господар чека код Северне капије.
СПИД Мене?
ЛАНС Тебе! Да; ко си ти? Цекао је он и бољег човека од тебе.
197
СПИД Морам ли ићи к њему?
ЛАНС Мораш трчати к њему, јер си се задржао тако дуго да би идење једва послужило циљу.
СПИД Зашто ми то ниси раније рекао? До врага с твојим љу- бавним писмом!
(СПИД оде)
ЛАНС Сад ће добити батине зато Што је читао моје писмо. Бестидан је он роб, јер ћушка нос у туђц тајне. Идцм за њим да уживам у његовој васпитној казни.
(Оде)

СЦЕНА ДРУГА

Милано, Војводин дворац
(Улазе ВОЈВОДА и ТУРИО)
ВОЈВОДА Витеже Турио, не брините ништа, Волцће она вас, кад је Валентин Прогнан одавде, из њеног видика.
ТУРИО Отад ме она презире још више,
Не трпи мојц друштво и грди ме,
Те сумњам да ћу њу моћи освојит. ВОЈВОДА Тај слаби отисак ијубави је Као у леду урезана слика,
Која се за ћас топлоте растопи У воду и свој изгуби облик.
За кратко време смрзнуте јој мисли Раскравиће се, и Валцнтин бићо Већ заборављен.
(Улази ПРОТЕЈ)
Витеже Протеју,
Оде л’ ти земијак сходно заповести? ПРОТЕЈ Отишао је, добри господару. ВОЈВОДА Одлаз-ак његов растужи ми ћерку. ПРОТЕЈ Време ће брзо, господару мој, Ублажит њену тугу.
ВОЈВОДА И ја верујем;
Али Турио не мисли тако.
Протеју, ђобро мишљење које сам
0, теби стек’о — јер си добар био —
Наводи ме да те питам за савет
ПРОТЕЈ Нека не живим дуже но толико Док будем одан вашој милости.
ВОЈВОДА Ти знаш колико желим да остварим Брак моје кћери с витезом Туријем. ПРОТЕЈ Знам, господару.
ВОЈВОДА И мисиим да знаш
Да мојој вољи она сц противи.
ПРОТЕЈ Да, господару, противила вам се Док јц Валентин овде био.
ВОЈВОДА Аил
1, даље још је настрано упорна.
Но, шта да чиним па да љубав ову Прам Валентина заборави она
И да заволи витеза Турија?
ПРОТЕЈ Најбољи начин да за Валентина Причамо да је неверан и плашљив,
И ниског рода. Зене мрзе то.
ВОЈВОДА Она ће мислит да је то из мржњц. ПРОТЕЈ Да, ако његов непријатељ каже. Заобилазно њој треба да реће Онај ког она пријатељем сматра. ВОЈВОДА Онда ти мораш да предузмеш то. ПРОТЕЈ То, господару, нерадо бих ја Цинио; јер је ружна дужност та За племића, а још нарочито кад Против приснога пријатеља ради.
ВОЈВОДА Где твоја добра реч му не користи, Ни клевета му твоја Шкодит неће;
Стога та ђужност није ни рђава,
Јер те пријатељ" твој за то моли.
ПРОТЕЈ Превагнули сте, господару, сад.
Ако то могу постићи куђењем,
Она га дуго још волети неће.
Ал’ ако њену љубав одвратимо Од Валентина, то не значи још Да ће Турија заволети она.
“ Војвода.
ТУРИО Зато, кад љубав њену одмотате Од њега, да се не би замрсила И бескорисна постала, морате Постарати се да је намотате На мене, а то моћи ћете ако Будете мене толико хвалили Кол’ко кудите Валентина свога.
ВОЈВОДА У свему овом, Протеју, имамо Вере у тебе, јер о теби знамо,
По извештају самог Валентина,
Да си љубави приврженик чврст,
Па се не можеш брзо побунити И променити своје мишљење.
А на темељу тог јамства имаћеш Приступ и тамо где са Силвијом Несметано ћеш моћи да говориш.
Она је сада потиштена, сетна,
Ал’ ће се теби она радовати Због пријатеља твог, и ти ћеш моћ Наговарањем да наведеш њу Да Валентина племлћа омрзне,
А да заволи пријатеља мога.
ПРОТЕЈ Све што се може учинићу ја.
Али, витеже Турио, ви нисте Довољно вешти, довитљиви; лепак Морате поставити да бисте И њене жеље ухватили на њ.
Складни стихови тужних сонета Треба да дају заклетву на верност.
ВОЈВОДА Моћ богоданог песништва је силна.
ПРОТЕЈ Реците да на олтару лепоте Њене и сузе жртвујете своје,
Уздахе, срце своје. И пишите Док се мастило ваше не осуши,
Па га сузама опет овлажите.
Створите неки дирљиви стих који Каже да само њу волите ви.
Од песничких су жила биле жице На Орфејевој харфи; а златни звук Мог*о је и сам челик да разнежи,
200
т
• и '
И-
Камен оживи, тигрове укроти,
Да чудовишта из мора измами,
Да на обали пеСчаној играју.
А после ваших елегија тужних,
Дођи.те ноћу под прозоре госпи,
Са музичарима, и ту отпевајте Складно чежњиву неку песму; мртва Тишина ноћи слаже се са слатком И болном чежњом. Ако ишта, то ће Да придобије њу.
ВОЈВОДА Поука твоја
Каже нам да си био у љубави.
ТУРИО Још ноћас твој ћу савет применити. Стога, Пнотеју, саветниче драги,
Хајдемо одмах у град да нађемо Некол’ко људи вештих у музици.
Ја имам сонет који ће послужит Да њим примену твог савета почнем. ВОЈВОДА На посао, племићи!
ПРОТЕЈ На располагању
Стојимо вама до почетка ноћи.
А затим ћемо ка одлуци својој.
ВОЈВОДА Не. Боље одмах, по дозволи мојој.
(Оду)

ЧЕТВРТИ ЧИН

СЦЕНА ПРВА

Сума близу Милана

(Долази НЕКОЛИКО РАЗБОЈНЕКА)

ПРВИ РАЗБОЈНИК Другови, стојте чврсто; видим неког про- лазника.
ДРУГИ РАЗБОЈНИК Да их је и десет, немојте устукнути, веч доле с њима.
(Долазе ВАЛЕНТИН ф СПИД)
ТРЕЋИ РАЗБОЈНИК Стојте, господине, и дајте нам што имате; иначе ћемо вас натерати да сеђнете, претрешћемо вас и опљачкати.
СПИД Госпођару, пропали смо! Ово су ниткови којих се СВЈ путници много плаше.
ВАЛЕНТИН Пријатељи моји, -
ПРВИ РАЗБОЈНИК Није тако, господине; ми смо ваши не- пријатељи.
ДРУГИ РАЗБОЈНИК Мир! Да га чујемо.
ТРЕЋИ РАЗБОЈНИК Да, браде ми, хоћемо, јер је прави делија.
ВАЛЕНТИН Знајте да имам мало да изгубим.
Човек сам јаком невољом погођен;
Богатство ми је то бедно одело,
Па, узмете В га — узећете све.
ДРУГИ РАЗБОЈНЕК Куда путујете?
ВАЛЕНТИН У Верону.
ПРВИ РАЗБОЈНИК Одакле сте дошли?
ВАЛЕНТИН Из Милана.
202
> с«
ТРЕЦИ РАЗБОЈНИК Јесле ли дуго бди тамо?
ВАЛЕНТИН x Око
Сеснаест месеци; а можда бих још Остао дуже, да ме зла коб није Спрцчила.
ПРВИ РАЗБОЈНИК Ста је, јесте ли прогнани?
ВАЛЕНТИН Јесам.
ДРУГИ РАЗБОЈНИК Због каквог дела?
ВАЛЕНТИН Због нечега
Сто мл је мучно да поменем сад.
Цовека једног убих; сад се кајцм Због тога много; али га погубих У часној борби, а не из потаје,
И без подле преваре.
ПРВИ РАЗБОЈНИК Не кајте се Због тога, ако учинистц тако.
Али због такве мале кривице Да сте изгнани?
ВАЛЕНТИН Да, и радујем се
Пресуди тако благој.
ДРУГИ РАЗБОЈНИК Да ли знате Језике странц?
ВАЛЕНТИН Млађалачки труд На томе мене чинио је срећним,
Иначе би ми, заиста, често блло Досадно.
ТРЕЦл РАЗБОЈНИК Тцмена ми голог Робин Худовог дебелог монаха,
Овај би човек мог’о бити краљ Сумске дружине наСе.
ПРВИ РАЗБОЈНИК То ће бити.
Госпођо, реч једну.
(Разговарају по странт)
СПИД Господару мој,
То је лоповлук частан, буди с њима.
ВАЛЕНТИН Ућути, хуљо!
ДРУГИ РАЗБОЈНИК Реците нам ово:
Имате 1* штогод у што се уздате?
203
ВАЛЕНТИН Ништа сцм моје среће.
ТРЕЋИ РАЗБОЈНИК Знајте, онда,
Нцки су од нас племићи, које је Младићког доба отерао бес Да од угледних издвоје се људи.
Ја сам протеран из Вероне зато Сто сам покуш’о да украдем госпу Која војводи нећака је била,
И наследница његова имања.
ДРУГИ РАЗБОЈНИК Ја из Мантове, због неког племића, Кога у гневу кроз срце прободох.
ПРВИ РАЗБОЈНИК Због таквих ситних злоћина и ја Овамо дођох. Ал’ хајд’мо на ствар;
Рекли смо наше грешке, да се тиме Ванзаконити наш положај оправда.
Видимо да сте наочит и стасит,
Уз то, кажете, зналац сте језикж,
А особине ове много су У занимању нашем потребне.
ДРУГИ РАЗБОЈНИК Да, и баш зато што сте ви изгнаник, Ми вас питамо, пре других, да 1’ ћете Пристати ђа нам генерал будете?
Да направите из нужде врлину И да у шуми са нама живите?
ТРЕЋИ РАЗБОЈНИК Реци, хоћеш ли у нашу дружину?
Кажи ,,да“, па си к^петан свих нас;
Слушаћемо те, бићемо ти веми,
И волећемо те ко вођу и краља.
ПРВИ РАЗБОЈНИК Ал’ ако презреш наш предлог, умрећеш. ДРУГИ РАЗБОЈНИК Понудом нашом жив се нећеш хвалит. ВАЛЕНТИН Понуду примам и живећу с вама.
Услов је само да зло не чините Ни жцнском свету нити путницима.
ТРЕЋИ РАЗБОЈНИК Мт се гнушамо гадних, подлдх дела. Хајде да нашем водимо те друштву.
И да ти наше покажемо благо,
Биће ти, с нама, на располагању.
(Оду)
204

СЦЕНА ДРУГА

Миланц. Пред војводиним дворцем испод Силвијиног прозора

(Долази ПРОТЕЈ)

ПРОТЕЈ Валентину сам ве<5 неверан био,
А сад морам неправедан бити Према Турију. Под тим изговором Да њега хвалим добио сам приступ Да своју љубав ја истакнем сад.
Ал’ Силвија је и сувише лепа,
Сувише вема и сувише света,
Да је ништавном вештином заведем.
Кад јој изјавим оданост, каже ми да Неверство чиним пријатељу свом;
Ако лепоти њеној се заклињем,
То сам, каже она, кривоклетник због Вероломства према Јулији, коју сам Волео. Форед свих прекора њених, што Би сваког љубавника наду убили,
Моја љубав, што је она даље гура,
Све јој се, к’о пас, више умиљава.
Но и Турија ето; сад морамо К прозору њеном, да ту приредимо Њеном уху музику вечерњу.
(Долазе ТУРИО и МУЗлЦАРИ)
ТУРИО Витеже Протеју, ви сте се пре нас Прикрали?
ПРОТЕЈ Да, врли Турио; ви знате Да за љубав немогуће ништа није.
ТУРИО Да, витежц, али се надам да ти Не волиш овде.
ПРОТЕЈ Волим, витеже.
Јер иначе не бих сад био овде.
ТУРИО Кога? Силвију?
ПРОТЕЈ Да, Силвију, ал’ тебе
Ради.
ТУРИО Хвала ти. Го6подо, ускладите Инструменте 1 почните чило.
(Улазе издаље КРЦМАР и ЈУЛУА у оделу пажа)
205
КРЧМАР Млади мој госте, изгледа ми да си меланхоличан; молим те реци ми зашто?
ЈУЛИЈА Па зато, мој крчмару, што не могу да будем весео. КРЧМАР Развеселићемо те; одвешћу те тамо где ћеш чути музикн и влдети племића за кога си питао.
ЈУЛИЈА Али, хоћу ли га чути да говори?
КРЧМАР Да, хоћеш.
ЈУЛИЈА То ће бити музика.
(Музика почиње)
КРЧМАР Слушај! слушај!
ЈУЛИЈА Је ли он меду њима?
КРЧМАР Да, алл ћути, да их чујемо.
ПЕСМА:
Ко је Силвља, друже мој?
Та Сто свл моир.ци јуре к њој?
Дивна је, мудра, света — хој!
Сви се лепоти диве тој,
Небо свц дражи дадц њој!
Је л’ добра као лепа што је?
Боље нц створи ништа бог.
Љубав јој оћи узе за своје.
Од слепила се лећи свог;
Њен поглцд сама љубав то јц!
Нека Силвља песму ћује,
Дижимо к небу погиед свој;
Она све смртне надмашује,
Све што на земљи живи тој.
Носимо цветнц венце њој!
КРЧМАР Ста је сад? Тужнији си него што си био! Шта је, човече? Не свиђа ти се музика?
ЈУЛИЈА ГреШите; не свиђа ми се музичар.
КРЧМАР Зашто, мој лепи младићу?
ЈУЛИЈА Он свира погрешно, оче.
КРЧМАР Како? Нескладно удара у струне?
ЈУЛИЈА Не; али свира тако погрешно да растужује струне мога срца.
КРЧМАР Ви имате фин слух.
ЈУЛИЈА Да; али бих волео ђа сам глув, јер ми то успорава срце.
КРЦМАР Видим да не уживаш у музици.
ЈУЛИЈА Нимало — кад је тако нескладна.
200
КРЦМАР Слу§ај! Каква је дивна промена у музици!
ЈУЛИЈА Та промена јц рђава.
КРЦМАР Ти би хтео да стално свирају само једну ствар?
ЈУЛИЈА Ја бих да јцдан само јцдно свира.
Али, крчмару, реците ми ђа ли Тај витез Протеј, о ком говоримо,
Долази често код те господице?
КРЦМАР Рећи ћу ти што ми је његов слуга Ланс рекао: он је воли преко сваке мере.
ЈУЛИЈА Где је Ланс?
КРЦМАР Отишао је да тражи свога пса; кога сутра, по на- редби свога господара, мора пређати као поклон ње- говој госпи.
ЈУЛИЈА Мир! Стани у страну; друштво се разииази.
ПРОТЕЈ Витеже Турио, без бриге! Ја ћу Тако говорити да ћете рећи Да је цео мој план изванредан.
ТУРИО Где ћемо се састати?
ПРОТЕЈ Код лзвора светог Грегорија.
ТУРИО Збогом!
(ТУРИО и МУЗИЦАРИ оду. СИЛВИЈА се по)авл)у}е на балкону)
ПРОТЕЈ Вашој милости, госпо, добро вече!
СИЛВИЈА Илвала вам на музици, господо. Ко је то што сад говори?
ПРОТЕЈ Онај ком бисте глас брзо познали,
Кад бисте срца чистоту му знали.
СИЛВИЈА Господин Протеј, чини ми се.
ПРОТЕЈ Протеј,
Ваш верни слуга, племенита госпо.
СИЛВИЈА Ста бисте хтели?
ПРОТЕЈ Да вам жељу знам.
СИЛВИЈА Испунићу вам жељу: да одмах У постељу идете, лажљивче,
Кривоклетниче, невемиче један!
Зар мислите да сам тако плитка ја И неразумна да ме заведц Ласкање твоје, оно којим си и Заклетвом лажном преварио многц?
Врати се, цлрагу да утешиш своју.
ао7
Јер, краљице ми бледе — ноћи ове - Ја сам далеко од тога да теби Испуним молбу; ја те, ето, сад Презирем због твог бестидног ласкања,
И саму себе укорићу зато Сто траћим време говорећи теби!
ПРОТЕЈ Мила љубави, ја признајем да сам Волео једну: ал’ она је мртва.
ЈУЛИЈА <** себо) Било би лазно кад бих ја то рекла; Јер сам сигума — сахрањена није.
СИЛВИЈА Па и да јесте; ипак, твој пријатељ Валентин жив је; а с њим сам, као Сто и сам знадеш, заручена ја;
Па зар те није стид што му чиниш Криво тим лажним салетањем сад?
ПРОТЕЈ Цуо сам да је 1 Валентин мртав.
СИЛВИЈА Па, претпостави да сам то и ја;
Буди сигуран: у његовом гробу Да је и моја љубав закопана.
ПРОТЕЈ Допустите ми, слатка госпо, да је Из земље ја ископам.
СИЛВИЈА Иди
Гробу љубави своје и позови Њу; или тамо своју сахрани.
ЈУЛИЈА (по страни) То није чуо.
ПРОТЕЈ Госпо, ако срце
Ваше је тако тврдо, онда вашу Слику љубави мојој поклоните,
Ону што виси у одаји вашој.
Њој ћу говорити, пред њом уздисати,
Плакаћу пред њом, посто је суштина Вашега бића другоме одана,
Ја сам ту сенка, и моја ће сенка Да вашој сенци праву Ијубав да.
ЈУЛИЈА (по страни) Да је суштина, ти би је, сигурно, И обмануо, и претворио је Само у сенку, као што сам ја.
СИЛВТЈА Ја нисам рађа нимало да будем Ваш идол; али, по неверству вашем,
Личиће вама да обожавате
208
1 дивите се облицима лажнимј Пош’љите неког ујутру, и ја ћу Послати вам је. А сађ, лаку ноћ! •
ПРОТЕЈ Биће ми лако к’о несрећницима Који чекају јутро своје смрти.
(ПРОТЕЈ и СИЛВИЈА одлазе у разним правцима)
ЈУЛИЈА Крчмару, хоћете ли да иђемо?
КРЦМАР Вере ми, ја сам тврдо спавао.
ЈУЛИЈА Молим вас, гђе коначи витез Протеј?
КРЧМАР У мојој кући. Ја мислим да јц већ близу ђан. ЈУЛИЈА фра себе) Није; али је ово најдужа и Најтежа ноћ коју сам икад пробдела.
(Оду)

СЦЕНА ТРЕЋА

Пред војводиним дворцем испод Силвијиног прозора

(Улази ЕГЛАМОР)

ЕГЛАМОР Ово је час у који ми је Силвија
Рекла да дођем ту, да јој жељу ђознам.
Биће то нека важна ствар. О, госпо!
(СИЛВИЈА се по)ављу)е на балкону)
СИЛВИЈА Ко зове?
ЕГЛАМОР Ваш слуга, и пријатељ ваш;
Који заповест ваше милости чека.
СИЛВИЈА Добро вам јутро по хиљаду пута!
ЕГЛАМОР И вама, добра госпо. На поруку Милости ваше ђошао сам рано Да дознам шта сте наредит ми хтели.
СИЛВИЈА О, Егламоре, витеже — кунем се,
Не мислим да ти ласкам, то не чиним —
Храбар си, мудар, сажаљив, без мане.
Ти знадеш какво осећање гајим Према прогнаном Валентину, а и
14 Секспир л
209
Да отац жели да ме нагна да се Удам за тупог Турија, кога се Ја само гнушам. И ти си волцо;
И чула сам те да кажеш: да нижта Није ти срце уцвелило тако Као кад твоја госпа је умрла,
На чијем гробу ти си завет дао Да ћеш остати чедан. Егламоре,
У Мантову бих да пођем ја,
Ка Валентину, где је сад настањен.
Али, путеви опасни су, зато Хтела бих твоје племенито друштво,
На чију веру и част се ослањам.
Не говори ми о гневу мога оца,
Мисли на тугу моју, Егламоре,
На тугу жене, и на оправданост
Мог бекства да избегнем тај несвети брак,
Који и суђба и бог љуто казне.
Из срца што је пуно туге, као И море песка, ја желим да идеш Ти са мном и да мени правиш друШтво. Нечеш ли, а ти криј што сам ти рекла,
Да бих се усудила да сама одем. ЕГЛАМОР Госпо, ја жалим много тај ваш јађ; Пошто врлину вашег срца знам,
Пристајем да ја путујем с вама.
Мало ми до тог шта ми се десит може,
Али вама свако добро желим ја.
Кад хоћете да кренете?
СИЛВИЈА Вечерас.
ЕГЛАМОР А где ћемо се састати?
СИЛВИЈА У ћелији
Патрика, где ћу да се исповедим.
ЕГЛАМОР Изостат нећу. Збогом, врла госпо! СИЛВИЈА Збогом, витеже драги, Егламоре!
(Ођу у разним правцлма)
210

СЦЕНА ЧЕТВРТА

МУано. Пред војводиним дворцем, испод Силвијиног прозора

(Улази ЛАНС са својим псом)

ЛАНС Кад се пас понаша псећи према своме госпођару, знате, тx) је тцшко; па још пас кога сам купио као Штене; пас кога сам спасао од дављоња, кад се троје или че- творо његове браће и сестара удавило. Учио сам га, да кажем, „баш онако како треба учити пса“. Послат сам био да га предам госпа Силвији као поклон од мога госпо- дара. Али тцк што сам ушао у трпезарију, притрчао је ње- ном тањиру и украо јој ћурећи батак. О, страшно је кад пас не уме да се влада у сваком друштву! Ја бих, да кажем, хтео пса који је кадар да буде заиста пас, да буде, тако рећи, пас у свему. Да нисам имао више па- мети него он, да узмем на себе грешку коју је он учинио, заиста мислим да би га обесили због ње; кладим се у живот да би он страдао због тога. Ево, сами судите. Одмах се угурао у друштво три или четири отмена пса под војводлним столом, и, хоћете ли ми веровати, једва да је био тамо колико за једно мокрење, кад је цела сала почела да заудара. „Напоље с тим псом!М — рече један. „Какав је то џукац?“ — узвикну други. „Ишибај га напоље" — рече трећи. „Обесите га“ — рече војвода. Пошто сам био упознат с том воњом и раније, знао сам да је то Краб урадио, те приђцм човеку који шиба псе. „Пријатељу“, рекох му, „ви намеравате да ишибате пса?“ ,,Да, зааста“, рече он, „Ћините му велику неправду,“ ре- кох, „ја сам урадио ствар за коју ви знате.“ Без иједне друге речи, ишибао рне је из трпезарије. Који би господар урадио то за свог слугу? Ето, заклећу се, ја сам седео у квргама због кобасица које је он појео, иначе би он био погубљен; био сам везан за срамни стуб због гу- сака које је он заклао, иначе би он извукао због тога. Ти сад не мислиш на то. Да, памтим ја и како си ми на- пакостио кад сам се опраштао с госпом Силвијом. Нисам ли ти био рекао да стално гледаш у менц и чиниш оно што ја чиним? Кад си мене видео да дигнем ногу и пустим
14*
211
воду на сукњу отменц даме? Јеси ли ме икад видео да рађим такву ствар?
(Долазе ПРОТЕЈ и ЈУЛИЈА у ођелу пажа)
ПРОТЕЈ Име ти је Себастијан? Свиђаш ми се;
Узећу те одмах за посао неки.
ЈУЛИЈА Који год хоћете; радићу што могу.
ПРОТЕЈ Надам се да хоћеш. (ЛАНСУ> Ех, сељачки
неваљалче, где си се скитао ова два последња дана. ЛАНС Па, господине, по вашој заповцсти однео сам пса госпођици Силвији.
ПРОТЕЈ Ста каже ома о мом малом драгуљу?
ЛАНС Каже да је важ пас обичан џукац, и поручииа вам је да је псећа захвалност довољно добра за такав поклон. ПРОТЕЈ Аии, она је примила мог пса?
ЛАНС Напротив, није. Ево, довео сам га натраг.
ПРОТЕЈ Ста? Зар си јој тога нудио у име моје?
ЛАНС Да, гоеподине, ону другу веверицу12 украли су ми на тргу ђжцлатови дцчаци, па сам јој зато поцнудио свог пса, који је десет пута већи од вашцг, па стога и већи поклон. ПРОТЕЈ Одлази одавде, и пса нађи мог,
ИИ’ ми не излази на оћи никад.
Одлази, кажем ти! Зар стојиш ту Да ме намемо још више наљутиш?
Тај нитков, ето, стално ме брука.
(ЛАНС оде)
Себастијане, примам те у службу,
Једно, што мени младић такав треба,
Који ће моћи да паметно врши Посиове, јер шта ослањање вреди На будаластог овог кЛипана;
Друго, и лик твој, понашање твоје,
Кажу — а мислим не варам се у том —
Да си васпитан добро, да си веран.
Ето, знај да те због тога и примам.
Одмах ћеч поћи са овим прстеном Силвији госпи. Предаћеш га њој.
'* У оно време дамц су држале веверлце, па отуда овај Лансов подругљиви назив за пса. Протеј Је намеравао да поклонл СУвији Једнога од малих малтешклх паса, који су онда били у моди.
212
Она која ми је тај прстен дала,
, Волела ме је много.
ЈУЛИЈА Ал’ изгледа
Да ви њу нисте волели, кад тако Растајете се са прстеном њеним.
Умрла можда?
ПРОТЕЈ Мислим да је жива.
ЈУЛИЈА Авај!
ПРОТЕЈ Но, зашто то „авај“ си рцк’о? ЈУЛИЈА Не могу да је за то не жалим. ПРОТЕЈ А зашто би је ти жалио?
ЈУЛИЈА Зато
Сто ми се чини: волела је вас Исто к’о и ви ту госпу Силвију.
Само што она мисли на онога Који на њену љубав заборави;
А ви жудите сад за оном која За вашу љубав не мари. И штета Што љубав тако стоји наопако;
Мислећи на то, ја узвикнух „авај“!
ПРОТЕЈ Добро, дај прстен, с њим и ово писмо. Њена је соба та. А госпи реои Да тражим њену слику коју је Обећала ми да ће је послати.
Кад ово свршиш, одмах да се вратиш У моју собу, тамо ћеш ме наћи Усамљенога, тужнога.
(Оде)
ЈУЛИЈА Колико
Би жена извршило овакву Заповест? Авај сиромах Протеј!
.Лисицу уз’о да му јагњад чува!
О, мени јадној, сиротној буђали!
Сто жалим оног који ме презире Свим срцем својиим? Презрео је мене Зато што воли њу; а ја га жалим Зато што њега волим. Кад је пош’о Дадох му прстен, знак љубави вечне.
Сад сам несрећни гласник који тражи
Оно што ни сам добити но жели;
Који хвали оног кога кудит треба. Господара сам свог драгана верна,
Али не могу бити веран слуга Мом господару, осим ако саму Себе издам. Ипак ћу га хвалит Пред њом; иако успех му н© желим.
(Долази СИЛВИЈА * протњом)
Добар дан, госпо! Молим, да П можете Одвести мене до госпа Силвије,
Да с њом говорим.
СИЛВИЈА А шта ће ти она,
Ако сам то ја?
ЈУЛИЈА Ви, ако сте она,
Молим поруку једну да чујете Коју вам носим.
СИЛВИЈА А од кога то?
ЈУЛИЈА Мој господар је, госпо, витез Протеј, Он ме је посл’о.
СИЛВИЈА Посл’о те за сЛику?
СИЛВИЈА Да.
СИЛВИЈА Урсула, донеси слику моју.
(Донесу слику)
Понеси твоме господару ово;
Реци му да би одаји његовој Приличииа много више Јулија,
Коју је мис’о његова нестаЛна Заборавила, него ова сенка.
ЈУЛИЈА Молим вас, ово писмо прочитајте.
(Да)е писмо)
Опростите ми, госпо, што сам вам Погрешно дао оно које није Вам намењено; ово је за вас.
(Да)е друго писмо)
СИЛВИЈА Моиим, допусти да ово прочитам. ЈУЛИЈА Опростите ми, госпо, то но могу.
214
СИЛВИЈА Ево узми га!13 Нећу ни да гледам Те рцтке твога господара; знам Да су препуни изјава, заклетви,
Које ће лако прекршити као Што и ја писмо његово цепам.
(Поцепа друго писмо)
ЈУЛИЈА Он вама, госпо, шаље прстен овај. СИЛВИЈА Утолико је и већа срамота Његова што га шаије мени сад;
Хиљаду пута рек’о је да прстен Јулија му је на растанку дала.
' Њен прстен тако обесвети он,
Но ја то нећу учинит Јулији.
ЈУЛИЈА Она је зато захвална.
СИЛВИЈА Шта кажеш?
ЈУЛИЈА Хвала вам, госпо, на томе обзиру Према њој. Ах, да, сирота девојка!
Мој го6подар јој чини велик бол. СИЛВИЈА Познајеш ли је?
ЈУЛИЈА Готово к’о себе.
Мислећ на њу и на њене јаде,
Плакао ја сам стотинама пута.
СИЛВИЈА Зна 1* да је Протеј напустио њу? ЈУЛИЈА Да, зна, и то је узрок њене туге. СИЛВИЈА Је ли лепа?
ЈУЛИЈА Лепа. Ал’ је лепша била
Док је мислила да је Протеј волл Тад, мисиим, беше лепа, к’о сад ви;
Ал’ откад често не пази на лице И скидц маску што од сунца штити, Убледише Јој на образу руже И љиљаново белило на лицу,
Те је сад цма као и ја што сам. СИЛВИЈА Је ли висока?
ЈУЛИЈА Тако, мога раста.
О Духовима, кад су маскараде,
Како сам женску играо улогу,
Од Јулије сам узео одело,
« Протејево писмо Јулији.
219
Што, по мижљењу свих, стајаше ми ’ Тако к’о да је кројено за мене;
Отуда и знам ђа је мога раста.
И тада сам је растужио много;
Јер улога је моја тужна била:
Аријадна14, у болној тузи због Тезејевог невцрства и тајног бекства.
Са сузама сам играо улогу,
А Јулија је, сирота, ганута,
Плакала горко. Живота ми мога,
Бол њенога срца сав осећах ја!
СИЛВИЈА Она је теби много обавезна Врли млађићу. — Сирота ђевојка!
Остављена је и неутешна је!
И сама плачем слушајућ те речи.
Младићу, ево мога новчаника;
Поклањам ти га што толико волиш Госпођарицу твоју милу. Збогом!
(СИЛВ7ЈА ођлази са сво}ом ПРАТЊОМ)
ЈУЛИЈА Она ће тоби захвалити за то,
Ако се икад познале. — Та госпа Мила је, лепа. Ја се надам да ће Пропасти жеЈја господара мога,
Јер она много поштује ту Ијубав Господарице аноје. Ах, да, ту ја сад Са самом собом играм љубав! Њену Слику да видим. Мислим, да ја имам На глави такав украс, моје Лице би лепо тако исто било;
Нежно к’о ово; ипак сликар њен Ласка њој, ако ја не ласкам себи,
Коса јој смеђа, а моја је жута'5;
Ако је то сва разлика измеђ’ мене И његове драге, носићу власуљу Те боје. Очи плаве су, и моје.
Цело јој ниско, ја имам високо.
у Аријађна, лепа кћи критско« краља Миноса, спасЈа Је живот Тезеју, али је он неверно остави на острву Наксу док је она спавала.
15 У оно доба жута коса Је блла у модл, јер је то била боја косе краљлце Елизабете.
216
Коју чар она имала би више Да глупа Ијубав није слепи бог? Но, хајде, сенко, носи ову сенку, Ту супарницу твоју. Тебе, слико, Обожаваће, љубити, волети!
Ал’ у његовом идолопоклонству,
Да ;ма свести, разума, то идол Његов би била ја наместо тебе. Због господарице твоје бићу ја Љубазна као она према мени, Иначе ти се Јуплтером кунем, Ископала бих очи лику том,
Да бих га омрзла господару мом.

ПЕТИ ЧИН

СЦЕНА ПРВА

Пред манастиром у близини Милана

(Улази ЕГЛАМОР)

ЕГЛАМОР:

Западно небо сунце позлаћује,
И сад баж час је кад Силвија треба Да у ћелији Патрика монаха Са мном се сретне Изостати неће;
Јер заљубљени долазе на време Увек, сем ако пре времена стигну,
Пошто се њима увек журЛ Ево Долази.
(Улази СИЛВИЈА)
Госпо, нек је срећно вече!

СИЛВИЈА:

Амин’ А сада, Егламоре, хајд’мо На мала врата манастирског зида,
Бојим се да ме уходе не прате.

ЕГЛАМОР:

Не плашите се; ни три миље није
Далеко шума; тамо смо сигурни.
(Одлазе)

СЦЕНА ДРУГА

Милано. Војводин дворац

(Улазе ТУРИО, ПРОТЕЈ т ЈУЛУА)

ТУРИО Ста Силвија каже за просидбу Моју?
218
ПРОТЕЈ Госпођине Турио, она је Нешто блажа него што је била;
Али вашој личностл замора.
ТУРИО Шта! Да ми је нога одвећ дуга?
ПРОТЕЈЈ Не, одвећ танка.
ТУРИО Носићу јахаћц чизме, да изгледа округлија.
ЈУЛИЈА (по страни) Али Ијуибав се мамузама не може Натерати на оно чега се гнуша.
ТУРИО А шта каже о мом лицу?
ПРОТЕЈ Кажц да је бцло.
ТУРИО Безоћница лаже; лице ми је црно.
ПРОТЕЈ Али, бели су бисери, а стара Пословица каже: „црни Ијуди Бисцри су у лепим очима госпа“.
ЈУЛИЈА (П° страни) Т-и бисери су мрље од којих Очи боле! заиста бих радијц Жмурила него гледала у њих.
ТУРИО Како јој се мој разговор ђопада?
ПРОТЕЈ Рђаво, кад о рату говорите.
ТУРИО Добро, кад говорим о љубави, миру?
ЈУЛИЈА (ПО страни) А најбоље кад ћутите мирно.
ТУРИО Шта каже она о храбрости мојој?
ПРОТЕЈ О томе, витеже, она сумње нема.
ЈУЛИЈА <П° страни) Н’ема је, јар твоју плашљивост зна. ТУРИО Шта каже о мојој лози?
ПРОТЕЈ Да сте од доброг рода.
ЈУЛИЈА (П° страни) Да; од племића будала.
ТУРИО А придаје ли важност мојим поседима?
ПРОТЕЈ О, да; и жали их.
ТУРИО Зашто?
ЈУЛИЈА (ПО странт) гто јх има такав магарац.
ПРОТЕЈ Зато Што ви лично не управљате њима.
ЈУЛИЈА Ево долази војвода!
(Улази ВОЈВОДА)
ВОЈВОДА Како је Протеју? Како Турио? Јесте ли скоро видели витеза Егламора?
219
ТУРИО Ја не.
ПРОТЕЈ Ни ја.
ВОЈВОДА Јесте ли виђели моју ћерку?
ПРОТЕЈ Нисмо.
ВОЈВОДА То је побегла она Валентину,
Егламор с њом је к’о пратилац њен.
Сигурно то је; јер монах Лоренс Обоје њих је видео у шуми;
Срео их тамо и њега је позн’о;
Ворује да с њим и она је била,
Мада на лицу имала је маску.
Знам да је хтела, ради исповести,
У Патиикову ћелију да иде Већцрас; али тамо није била.
Све ово бекство потврђује њено.
Стога вас молим да не дангубимо,
Већ одмах коње појашите своје И чекајте ме у подножју брда,
Куђа пут води ка Мантови. Брзо Пожур’те за мном, витезови моји.
(ВОЈВОДА оде)
ТУРИО Она је збиља ћуђљива девојка,
Кад за њом иде срећа, она бежи.
Идем за њима, да бих Егламору Осветио се, више ради тога Него из своје љубави спрам оне Непромишљене Силвије.
(Оде)
ПРОТЕЈ И ја ћу,
Ал’ више идем због љубави њенц Нцго из мржње према Егланxуру.
(Оде)
ЈУЛИЈА И ја ћу, али, признајем у свему,
Не због Силвије, већ да кварим њему.
(Оде)
220

СЦЕНА ТРЕЋА

Шума

(Долазе РАЗБОЈНИЦИ са СИЛВИЈОМ)

ПРВИ РАЗБОЈНИК:

Но, хај’те, хај'те! Будите стрпљиви;
Морам вас одвести нашем вођи.

СИЛВИЈА:

Хиљаде већих недаћа од ове
Научише ме да стрпљива буђем.

ДРУГИ РАЗБОЈНИК:

Хајде, води је.

ПРВИ РАЗБОЈНИК:

А где је племић
Који је био с њом?

ТРЕЋИ РАЗБОЈНИК:

Брз, па нам утече;
Али Мојсије и Валцрије су Отишли за њим. Ти иди са њом Западном делу шуме, капетану.
А рци гонимо оног што утече;
Из опкољеног честара нам неће Умаћи.
(ДРУГИ и ТРЕЋИ РАЗБОЈНИК оду)

ПРВИ РАЗБОЈНИК:

Хај’те! Морам да вас водим Пећини нашег капетана. Он је Цастан и неће употребит жену Незаконито.

СИЛВИЈА:

О, мој Валентине,
Све то подносим само тебе ради!
(Оду)

СЦЕНА ЧЕТВРТА

Други део шуме

(Долази ВАЛЕНТИН)

ВАЛЕНТИН Начин живота и навике ствара! Ову сеновиту, усамљену Шуму Лакше подносим но настањен град. Овде могу да сам и невиђен седим,
221
И да ускладим песму о свом јаду Са тужним тоном славујеве песме.
2, ти, која си у грудима мојим,
Немој остављат с\фоје боравиште Задуго! да се зграда напуштена Не сруши, и све успомене с њом!
Силвија! Мене присуством обнављај;
Ти нежна нимфо, негуј свог драгана Несрећног! Каква то је сада вика
3, откуд данас ужурбаност та?
Другови моји, којима је закон Воља њихова, неког несрећног Путника гоне. Воле ме, а ипак Ја муку имам да их задржим,
Да сурово&ти бесне не чине.
Но, повуци се, Валентине; ко ли Долази амо?
(Долазе ПРОТЕЈ, СИЛВИЈА и ЈУЛИЈА)
ПРОТЕЈ Госпо, дело ово
Учинио сам због вас и вас ради, —
Мада ви ништа не цените што Ваш слуга Чини. Живот ставих свој На коцку, и сад спасао сам вас Од оног што би укаљ’о вам част.
Па, к’о награђу, дарујте ми сада Један благ поглед; мањи дар од тог Не могу тражити, ни ви мањи дати.
ВАЛЕНТИН (П° *трQни) Да 1’ је сан оно што чујем и видим?
Љубави, дај ми стрпљења за часак СИЛВИЈА Ох, јадна ти сам и несречна ја!
ПРОТЕЈ Несречни бесте пре нег* дођох.ја;
Мој долазак вам је донео сречу.
СИЛВИЈА Доласком својим чиниШ ме несречном.
ЈУЛИЈА (П° страни) и мене, зато што салеће тебе.
СИЛВИЈА Да је лав гладан мене зграбио,
Радије бих му ја доручак бОа,
Но да невеми Протеј спасе мене!
Небо зна кол’ко волим Валентина,
Живот је његов за ме душа моја!
А тол’ко — јер је немогуће више —
222
Кривоклетника мрзим невемога, Протеја. Стога, нц салетај више,
Одлази!
ПРОТЕЈ Радо у опасност сваку,
Да само поглед твој добијем благи! То је проклетство љубави што давно Доказано је љубавним искуством: 2ене не воле оног ко њих воли!
СИЛВИЈА Ни Протеј ону која њега воли, Прочитај срце Јулијино, твоје Прве, најбоље љубави, рад’ које У хиљаду си заклетви своју вемост Раскомадао; а заклетве те су У кривоклетство пале да би мене Волео. Вере сад у теби нема,
Сем ако имаш две, а две су горе Него да нема ниједне; никаква Вераост је боља него верност двојна. Ти, издајицо верног пријатеља!
ПРОТЕЈ Ко је тај који у Ијубави пита За пријатеља?
СИЛВИЈА Сви осим Протеја.
ПРОТЕЈ Но, ако овде блага реч не може Тебе да диме, оружјем ћу моћЛ Да те, к’о војник, испросим и волим Против природе љубавл — насилно.
СИЛВИЈА О, небо!
ПРОТЕЈ Присилићу те да жељи
Мојој удовољиш.
ВАЛЕНТИН дступа напређ) Себи руке!
Ти насртљивче, пријатељу зли!
ПРОТЕЈ Валентин!
ВАЛЕНТИН Лажнл пријатељ си ти,
Јер ти не знаш за љубав и вемост;
Ти, изђајицо! Обману ми нађц;
Саме ме очи уверише у то.
Сад не смем рећи да имам иједног Свог пријатеља, јер би мене ти Утер’о у лаж. Коме да се верује,
Кад се десна рука дигла против
' Властитих груди? Протеју, жаиим Сто Више ти никад веровати не смем;
Због тебе свет ћу сматрати туђином.
Оваква рана најђубља је рана.
Јер проклето је време кад од свих Непријатеља пријатељ је гори.
ПРОТЕЈ Поражен ја сам кривицом и грехом.
Опрости мени, Валентине! Ако Жаљење моје довољан је откуп За грех, искрено нудим ти га ја;
Кол’ко погреших, толико и патим.
ВАЛЕНТИН Онда сам плаћен; сматрам те часним.
Кога кајање не умилостиви,
Тај не припада ни небу ни земљи;
Кајање 1 гнев вечити ублажи;
И, да опроштај пуни ти покажем,
Све то Што је у Силвији моје Све ти поклањам нека буде твоје16 ЈУЛИЈА Вај, јадна сам!
(Пада xи несвест)
ПРОТЕЈ Гле, шта је дочаку?
ВАЛЕНТИН Но, шта је, дечко? Еј, обешењаче!
Погледај амо. Шта је, проговори.
ЈУЛИЈА Господар мој је наредио мени Госпи Силвији да предам прстен,
Али ја нисам учинио то Из свог нехата.
ПРОТЕЈ Где је прстен, момће?
ЈУЛИЈА Ево га. (Да)е прстен)
ПРОТЕЈ Дај ми да видим. Па то је
Прстен који сам ја Јулији дао.
ЈУЛИЈА Опростите ми; ја сам погрешио.
Ово је прстен који сте послали Силвији. (Показу)е дртиги прстен)
11 wСве то што је у Сиивијл моје
Све ти поклањам нека буде твоје."
Ово је за Јулију знаћлло: »Дајем ти СУВљу." 1 зато Јулија пада у несвест. Међутлм, том рећеницом Валентин је можда хтео само рећи: wКолико волим Силвију толико 1 тебе."
224
ПРОТЕЈ Али како си дошао
До овог прстена. који на растамку Јулији дадох?
ЈУЛИЈА Она ми га дала;
Јулија га је и донела амо.
ПРОТЕЈ Јулија! Како?
ЈУЛИЈА Сад погледај ону
Којој си завет заклцт\рама дав’о;
А она их је у срцу чувала.
То срце ти си кривоклетством цеп’о!
Стиди се због тог поступка, Протеју!
Стиди се што сам у овом руху,
У прерушењу ако стида има.
Мања је мрља — смерност каже нам — .
Ако ли жене промене облик,
Него кад људи ћуд своју промене.
ПРОТЕЈ Него кад људи ћуд своју промене!
О, небо! Кад би Човек само био Постојан, он би и савршен био.
Та јцдна мана грешкама га пуни;
И наводи га на грехове многе;
Непостојаност га води неверству,
Још пре но што је почео да воли.
Верно ће око наћи да, у дражима,
Све што Силвија то и Јулија има.
ВАЛЕНТИН Руку овамо обоје! Блажен сам Сто закључујем ја ваш срећни брак.
Била би штета да пар пријатељски Буде још дуго у нцпријатељству.
ПРОТЕЈ Небо! Ти буди сведок да је сада Заувек жеља моја испуњена.
ЈУЛИЈА И моја.
(Долазе РАЗБОЈНИЦИ С ВОЈВОДОМ т ТУРИЈЕМ)
РАЗБОЈНИЦИ Плен! плен! плен!
ВАЛЕНТИН Натраг! Војвода је мој кнез.
Добро нам дошли, ваша мииости!
Ја сам Валентин, немилошћу прогнан.
ВОЈВОДА Валентин витез!
ТУРИО Ту је Силвија; Силвија је моја.
15 5експ!р л
225
ВАЛЕНТИН Турио, натраг, ил’ ћеш смрт загрлит’! Немој прелазит границу мог гнева;
Силвију немој да називаш својом;
Усудиш ли се још једном, знај никад Нећцш видети више ни Милано.
Ту она стоји; то је љубав моја;
Ни прстом да је дотакао ниси.
ТУРИО Не, Валентине, ја не марим за њу; Сматрам да луд је онај ко се излаже Опасности због девојке која га Не воли. Не тражим је. Твоја је.
ВОЈВОДА Утолико си ништавнији, нижи,
Кад тако лако ти остављаш ону Око које си толико облет’о.
Тако ми части мојих предака,
Допада ми се твој дух, Валентине,
И сматрам да си достојан љубави Царице једне; стога ти опраштам Све што је било; горчину сваку Бришем, и хочу сам да оповргнем Прогонство твоје; твојој ненадмашној Врлини дајем ново достојанство:
Витеже, ти си племић добра рода,
Узми СиЈвију, заслужио си је.
ВАЛЕНТИН Вашој милости хвала на том дару, Јер тим сте даром усрећиЛи мене.
А сад вас молим, ради ваше кћери,
Да ми доброту једну учините.
ВОЈВОДА Пристајем, реци, ма шта било то. ВАЛЕНТИН Ови прогнани људи, са којима Зивим, имају особине добре,
Опрости њима што су учинили Овде, прогонства ослободи њих.
Уљудни, пуни доброте су они,
Подесни биће и за службе важне. ВОЈВОДА Превагнуо си; опраштам и њима И теби. Службе с&м њима одреди,
Прцма њиховим заслугама. А сад, Хајдемо. Несклад сав да окончамо: Весељем, игром, свечаношћу ретком.
226
ВАЛЕНТИН Потрудићу се успут да насмејем И ваСу Милост својим разговором.
Шта бисте рекли ви о пажу овом?
ВОЈВОДА Стидљив; а мислим да је дечко смеран. ВАЛЕНТИН Смернији он је од сваког дечака. ВОЈВОДА Шта хоћеш да тим речеш?
ВАЛЕНТИН Дозволите,
Да вам испричам док будемо ишли,
Па ћете сами чудити се оном Сто се сад збиио. Протеју, ти ходи;
Казна ти је само да чујеш причу Драгане твоје; а затим ће нам Свађбе и гозбе бити у исти дан;
Заједнички је и свечаност. већа;
Дом један, једна узајамна срећа.
(Ођу)

Напомене

1. Велики суд у Лондону, основан у XV веку, тако назван зато што је таваница дворане у којој је заседавао „била украшена позлаћеним звездама. Ту се судило за нереде, потворе и увреде, као и за критиковање магистратора“.
2. То јест судију покрајинског суда.
3. Custos rotulorum био је чувар свитака, односно повеља и докумената, па према томе висок службеник грофовије, који је уз то морао бити и судија.
4. Онај који (има право да) носи оружје.
5. Мисли се да је Шекспир у судији Плиткоумићу приказао сер Томаса Лусија, властелина из околине Стратфорда, који је, према предању, прогонио младог Шекспира зато што је овај ловио дивљач на његовом имању, а када је једном написао чак и погрдну баладу о сер Томасу, морао је да бежи у Лондон пред властелиновом гневном осветом. Много година доцније, он се можда безазлено „осветио" старом властелину, у чијем су грбу биле „три беле штуке“ (luces), што Еванс, као Велшанин, погрешно изговара louses (лице) — уш. Да би колико толико сачувао игру речима, преводилац је „тесте белих штука" превео као „тесте белих ушатки“.
6. Своме наследном грбу додати грб породице своје жене.
7. Пеџ се другде у тексту зове Џорџ.
8. Латински: мало речи.
9. Погрдан назив, по ђаволу из Марлоовог Доктора Фауста, приказаног у Лондону 1588.
10. Латински: то jест, то ће рећи.
11. Књига о Јову, XIII, и Псалам XLIV. Исмевање пуританске извештачености.
12. Необичне и извештачене заклетве биле су у моди.
13. „Крајем XV века настао је велики напредак у опреми и раскоши соба међу имућним сталежима." Мршавко се очлгледно хваиише својим богатством.
14. Еванс је Велшанин, из планинског Велса.
15. Протеј.
16. Прсти.
17. Владар у Милану назван је царем неколiко пута у овој драми, а у листи лица назван је војводом. Неки немачки царцви држали су покаткад свој двор у Милану.