Велика недеља (драма у три чина)/34
V
ПРЕЂАШЊИ без СИМЕ
СТАНОЈЕ (Жени): Истину ти кажем, баш ето, како ме овај човек охрабри, ето осећам да сам одморан. Могли би одмах поћи.
ЖИВАНА Да пођемо, боме!
СТАНОЈЕ (Кћери): Јеси ли се ти, дете, одморила?
ЋЕРКА: Јесам. По мени можемо.
СТАНОЈЕ: Е, онда,’ајде, у име божје! (Товаре се и одлазе лагано).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|